Mesec sija

Mesec sija, hladna noć,
a ja želim tebi poć.
Želim se sa tobom sresti,
da li će me put tebi odvesti?
Kroz mrak hrabro idem
samo tebi što pre da stignem.
Osećam da me očekuješ,
i susretu sa mnom se raduješ,
vidim kroz maglu kako mi se osmehuješ.
Stalno me kroz snove osmeh tvoj prati,
a ja želim i život osmeh tvoj da mi krasi.
Da se radujemo skupa,
jer nama jedno za drugim srce srećno lupa.
Nemoj to da mu uskratimo,
i da zauvek zbog toga patimo.
Mesec obasjava noć ovu,
čujem kako me tvoje usne zovu.
Zovu me nežno, tiho, da stignem što pre,
da ti srce svoje i dušu svoju dam
i rasplamsam u tvom srcu već gorući plam.
Plamen bukti, želja u meni još je veća
da ti od sutra budeš moja sreća.
Hladne noći će proći,
žuti mesec i dalje sijaće,
a moja duša tvoju voleće.
Hladne noći postaće zore vrele
to naše duše žele.
Niko ne može da ih spreči,
to su moje zadnje reči.
Držaćemo se toga
i voleti se do groba.
Bićemo skupa,
znam po srcu što ovako lupa.
Reci, možda grešim
da sam sebe utešim,
da ne mislim kako mi je sada,
želim te, žellim sve sa tobom da delim,
dok sam mlad, i ti dok si mlada.