Idem tamo gde pripadam

Pitam mesec, pitam zvezde,
zašto sam ostao bez tebe?
Zašto mi i ove noći
nedostaju tvoje oči?
Odgovor čekam uzalud,
u kosti mi se uvukla ledena stud.
Ja više nemam kud.
Da te čekam jedino to mi preostaje,
ako je od života, brate dosta je!
Sam danima, sam noćima,
godinama čeznem za tvojim plavim očima.
Ne mogu da ih zaboravim danima,
a ni noćima.
Šta god da radim o njima samo maštam,
vrati mi se, sve ti praštam.
Oprosti i ti meni,
u zagrljaj mi kreni.
Raširi mi ruke,
da ućutkaš neme jauke.
Šta je bilo, prošlo je,
nepovratne su godine.
Molim te, dođi meni ti,
mladost ne možemo vratiti.
Da nam starost bar bude lepa,
spreman sam za tobom da krenem i na kraj sveta.
Da te nađem, da te vratim,
nemam snage više da patim.
Koračam bez tebe,
a osećam se kao da ne shvatam ništa,
idem pravo do gubilišta.
Bliži se moj kraj,
nemam snage ni koraka više,
ceo jedan život u trenutku se briše.
Niko znati neće da sam bio tu,
živeo sam tiho, nečujno, kao u nekom snu.
Sada oči sklapam,
i putujem tamo gde mi ne treba niko,
na samoću ovde sam navik'o.
Biću odsad u tišini i mrkloj tami,
zašto da ostajem kada ovde za mene ni ona čak ne mari.
Za mene život nema lepih čari.
Zašto da budem sam?
Zvezdama ću sebe da dam.
Možda tamo i pripadam.