Pokloniću ti...

Poklonio bih ti rečenicu, dve,
u kojima bih ti rekao sve.
Poklonio bih ti uzdah
koji izmamiš kada god si pored mene,
poklonio bih ti... ne znam ni sam,
poklonio bih ti noć, poklonio bih ti dan,
kada bi došla da ne živim sam.
Traži od mene šta god hoćeš ti,
sve ću tebi dati ljubavi.
Poklon najveći tebi biću ja,
sebe pokloniću ti, moja jedina.
Ne moram ništa od tebe da primim,
biće mi dovoljno pored tebe da živim.
Biću tvoja senka u stopu da te pratim,
poklanjaću ti pažnju, šutnju,
uvek ću da te shvatim.
Niko ne poklanja ono što je najvrednije,
ja ću ti pokloniti srce što za tobom bije.
Pokloniću ti dušu i telo svoje,
primi ga kao poklon,
neka od sada zauvek bude tvoje.
I život bih poklonio tebi
kada bih njime upravljao ja,
njega ti ne mogu pokloniti,
njime Gospod Bog upravlja.
Poklon Božiji dobro čuvam,
da olujama života ne budem oduvan.
Šta mogu pokloniti osim pažnje i reči,
da od tebe meni niko nije preči.
Ćuti, nemoj niko da zna
šta sam ti poklonio ja.
Neću nikom reći
da na svetu meni nije niko preči.