Ogledala duše

Oči su duše ogledala,
a duša se ogleda u njima.
Kada je pogled zamagljen
duša danima pati,
i ne može da se povrati,
život pređašni da vrati
već tuguje,
zamagljen pogled to nama kazuje.
Malo ko zna pročitati to,
i pažnju ne obraća svoju na oči maglom prekrvene
i bolnu dušu što jedva diše.
Dok magla pred okom bistar pogled skriva, i muti,
duša naša nešto loše sluti.
U nama nemir se budi,
a srce hoće da izludi,
iz grudi da iskoči,
a sve to odaju naše oči.
Taj pogled što kroz maglu gleda,
svakog časa želi bitku da preda.
Ima nešto što nas sa tog puta vraća,
i ne da da duša skupo plaća,
da oči dugo budu u magli,
neko kao da nam kaže da nismo sami.
Da dušu otvorimo, udahnemo duboko,
u nebo pogledamo i Gospoda ponizno zamolimo,
da nam bistar pogled vrati,
da nas isceli, da naša duša bude nam čista,
da naš pogled ponovo može da zablista.
Pomoć tražimo i od Isusa Hrista,
da nam se vrati osmeh na naše zabrinuto lice,
molimo se tebi presveta mati naša
premudra i prečista Bogorodice.