Majčinska molitva

Kroz zamagljeno prozorsko staklo
gledam u daljinu,
po vetru šaljem pozdrav
svom jedinom detetu.
Otišlo je od mene daleko,
ne što je htelo,
već što je proterano sa svoje zemlje,
pa nije moglo da hrani mene.
Proteraše nas, i uzeše nam imanje,
u izgnanstvo odoh pod stare dane.
I ne bi tuga bila toliko bolna
da nam do temelja ne spališe kuću.
Sada sa tugom i setom
plačem za našim domom
i mojim detetom.
Što je moralo otići od mene,
nisam mu takve pričala bajke,
da će morati da se odvoji od rođene majke,
sa zemlje svoje da beži,
dani su mi sve teži.
Nisam ga videla godina šest,
osećam samo gorčinu i bes,
ali proklinjati dušmane neću,
za zdravlje sinovljevo zapaliću sveću.
Moliću Anđele da mi dete zdravo i živo ostane,
i da Bog da neka mi se vrati
od sreće sa njim ću zaplakati.
U zagrljaj da se meni baci,
Svojoj dragoj majci,
da ogreju sunčevi zraci
dok ga gledam na kućnom pragu
nase kuće sred Kosova,
zemlje naših pradedova.