Pesma o životu

Dok kiša lije, lako mi nije.
Dok vetar šiba, moje srce se pita:
da li je život samo teška bitka,
da li će nas slomiti, kao što iz korena biljke čupa?
Da li je to neka opomena?
Kada pomislim da sam slomljen,
iznad mene razvedri se nebo,
snage mi da kada sam pokleknuti hteo.
I tako, vrti se sve u krug,
život mi je nekada neprijatelj, a nekada drug,
takav je, ja nemam kud.
Ne znam šta mi život sprema,
ali ruke dići od njega neću,
tragaću uporno da nađem srecu,
ne može večito da me nevreme prati,
i za mene će jednom sunce ogrejati.
A kada mi sunce iza oblaka sine,
doživeću i ja životne miline,
od života ne tražim mnogo,
samo da se prema meni ne ophodi suviše strogo.
Da mi bude nežna mati,
molim ga da me u potpunosti shvati.
Umoran sam od svega,
a ipak ne mogu bez njega,
bez života koji sladak nije,
i uvek sa mnom bitku bije.
Život moj ipak je lep,
vidim kako živi drugi svet,
nisam slep.
Zato živim svaki dan,
i čekam da ispunim životni san.