Lanci ljubavi

Vezani smo nevidljivim lancima
kao zemlja i nebo toplim sunčevim zracima.
Kada bi odvojili tebe od mene,
prestalo bi sunce zemlju da greje.
Nastao bi totalni krah,
zemlja bi ušla u apsolutni mrak.
Cvrkut ptica bi stao,
svaki cvetak bi klonuo i pao.
Bez nas ne bi izdržao,
bilo bi mu mnogo žao.
Ne bi imao kome da miriše,
jer duša tvoja ne bi bila moja više.
Vezani smo lancima sreće,
zbog nas i Zemlja oko Sunca se okreće.
Okreće se Zemlja oko svoje ose,
volim kada livadom trče tvoje noge bose.
Kada mi sklopšs ruke nežne oko vrata,
moje srce zakuca jače tika-taka.
I sve je divno, sve je bajno,
u tvom zagrljaju osećam se sjajno.
Ruka u ruci, tvoje srce u mojoj duši,
niko našu ljubav ne može da sruši.
Nikoga se ne bojimo,
našu sreću sami krojimo.
Oprezni smo mi,
pažljivo čuvamo šifru ljubavi.
Šifra samo nama dobro znana,
nikom više ne otvara vrata,
iza njih smo zaštićeni dvadesetčetiri sata.
Slobodni smo u našem malom carstvu,
od ljubavi živimo,
njoj se divimo,
i zahvalni smo Bogu
što u naš svet zlobni ljudi ući ne mogu.
Verujemo u ljubav i lance njene,
zauvek ćeš ostati pored mene,
i zauvek ću ja biti uz tebe.