Groznica ljubavi

Leto je u mom gradu,
a ja gubim nadu
da ću sresti tebe,
ne prepoznajem više sebe.
Ulicama lutam sam,
u srcu još onaj isti plam,
gorim kao nekada,
nisam prestao nikada.
Još ludim za tobom,
šta da radim sa sobom.
Leto je, jake vrućine,
a ja se tresem kao u sred zime.
Trese me strašna goznica,
priviđa mi se odraz tvoga lica.
Temparatura raste,
sve je veća,
a mene je napustila sreca.
Napolju sve ključa,
a u mom telu studen,
srce polako puca.
I dok se asfalt topi,
meni hladnoća oči sklapa.
Spoljna temparatura znoji me,
a unutrašnja trese,
ostao sam bez tvoje adrese.
Krv mi se ledi na 37 stepeni,
tonem u dubok san,
ovo je moj poslednji dan.
Tropski dan, a ja drhtim,
bez tebe dah mi se ledi,
postajem santa leda, krv se steže,
dišem sve teže.
Glas me izdaje,
dociće do predaje.
Nema više borbe,
šta ja tažim više ovde?
Ti si ko zna gde, odlazim i ja,
nema vrdanja,
napuštam sve, ništa nemam više,
od ovog roman može da se piše,
a ja nemam snage,
napustile me oči drage.
Drage oči, mile usne ne ljubim više,
crne kose potpuno me ubiše.