Prva misao

Ko me to toliko voli
u ove rane sate?
Ko to ne prestaje misliti na me?
Kome sam prva misao dok je budan?
Ko na mene misli i dok spava?
Kome je zbog mene puna glava?
To je jedna mala plava,
zbog nje moje srce ne može da spava.
San mi ne sklapa oči,
budan provodim noći,
i čekam jutro kada će mi doći.
Ko me pominje kada kazaljke se sklope?
Ko to misli o meni moj živote?
To je ta, što na nju mislim ja.
Ime njeno reći neću,
da ne ureknem našu sreću.
Mislimo jedno na drugo,
i volimo se ludo, ludo.
Kada se budemo sreli,
zahvalićemo Bogu,
to je sve što smo od života hteli.