Ne mogu spavati

Ne mogu spavati
bojim se opet ću tebe sanjati.
Ne bojim se zato što san nije bio lep,
već što je mnogo gori ovaj svet.
Plašim se da ću javu omrznuti,
a u san stalno bežati.
Znam da to dobro nije,
od života čovek kao ja ne treba da se krije.
A ja sam takav, jer život nije sladak,
iz njega bežim u snove,
da mi bude na tren malo bolje.
I kada te sanjam,
drugačiji život zamišljam.
Pokušavam malo da ga obojim
pa mi teško padne jutro kada svane
vidim da takva java nije,
iako bi hteo, nema nikakve čarolije
sa kojom bi zamenio sve ružno
i pretvorio svaki dan
da bude kao što je moj san.
Da budu uvek vedra jutra,
i da ne mislim na sutra.
Da tebe vidim stvarnu, nasmejanu,
kao rascvetalu jasminovu granu,
što opojnim mirisom zamiriše
kada ti priđem bliže.
Da mi zapevaš tvojim glasom nežnim
i poljubis usnama mekanim.
Eto to, to danas želim!