Večiti gubitnik

Prošlost moja laka bila nije,
zato uvek moje oko vlažnu suzu krije.
Da je vidi, nikome ne dam,
rukom je brišem, i uspravno gledam.
Biću hrabar, neću da povijem leđa,
teško mi je jer me stalno ovaj život vređa.
Ništa dobro ne ide,
budućnost lepu od suza moje oči ne vide.
Sadašnjost me mnogo boli,
jer nema ko ovakvog da me voli.
Prošlost moja nije bila sjajna,
neka zauvek ostane moja tajna.
Noć hladna pada, oči me peku,
od suza mojih napraviću reku.
Biće bistra, duboka,
od suza iz mog oka.
Nosiće moje boli,
mene nema da voli niko,
na ovo stanje odavno sam navik'o,
od sreće i veselja odavno sam se odviko.
Patnja je moj saveznik,
večiti sam njen najverniji gubitnik.
To se promeniti ne može,
kako vreme ide, biće samo teže.
Nikada tugu neću prevazići,
sreća me nikada neće stići.
Daleko ispred ja sam od nje,
digla je ona ruke od mene.