Vino sreće

Kroz reči pesme tvoje,
opet zatreperi srce moje,
i seti se davno prošlih dana,
kada me je volela jedna dama.
Nje nema više,
i sada liju kiše
a mene napustiše srećni dani,
evo sedim u kafani,
praznim čaše do dna
za njom bolujem ja.
Konobaru svake noći svoju dušu jadam,
od alkohola sasvim ću da stradam.
Neka, i nije mi žao,
na najniže grane sam pao.
Ne zaslužujem među trezne da se vratim,
još više ću da patim,
i da zamaram ljude pričom svojom,
što se nećeš zvati dragom mojom.
Sviraj cigo, rane leči,
pesmom mi dušu zaleči,
neka manje boli barem dok sam tu
da na sekundu zaboravim na nju,
dok slušam pesmu tu,
što me vraća u srećne dane,
kada smo zajedno bili,
i vino sreće pili.