Laž i prevara

Laž i prevara moj stil nije,
danas mi oko jednu suzu krije.
Ta suza teška je,
a možda greška je.
Kada razmislim bolje o svemu
platio sam visoku cenu.
Šta to vredi sada,
vreme se ne može vratiti,
ni sam ne znam
koliko ću još patiti.
Gledam mora, talase, što se o obalu lome,
i sa setom razmišljam o životu svome.
Drugačiji da li je biti mogao,
postavljam sebi pitanje svakog dana.
Odgovor ne stiže,
godina za godinom se niže.
Nižu se dani i noći,
shvatiš jednom da odgovor neće doći.
Čitav život mi prođe u postavljanju pitanja,
tako dočekujem sutone, a i svitanja.
Pričam sam sa samim sobom,
samoća je čuvar moj,
a ja zarobljenik njen,
koliko se družimo postajem njom opčinjen.
Naviknut na tišinu i samoću,
promena bi me ubila,
duša moja ne bi novinu bilo kakvu podnela.
Sreća i smeh
skratili bi joj vek.
Ostajem svojoj samoći veran,
do samog kraja,
samo će između nas stajati tuga,
a opet, ona nas spaja.
I tako, tuga bez samoće ne ide,
a samoća bez tuge neće,
tu mesta nema ni za malo sreće.