Desilo se, pamtim ja

Desilo se, pamtim ja,
nešto bolje od najboljeg sna.
Nikada zaboraviti neću,
jednom u životu doživeh sreću.
Nikome se time ne hvalim,
za nama još uvek žalim.
Žaliću sve dok budem živ,
što je prestalo, veruj mi, dušo nisam kriv.
Boleće me svaki dan,
što sam ti pokvario najdivniji san.
Nisam dozvolio da traje,
još čujem tvoje uzdisaje.
Proganjaće me tvoj lik,
u noćima čuću nemi krik.
Budiću se sav u znoju,
tražiću te na prozoru.
Tu nećeš biti ti,
čim zatvorim oči pratiće me košmari.
Od košmara puknuće mi glava,
sada vidim, ti si bila ona prava.
Nisam znao to da cenim,
družim se sa noćima pustim i nemim.
U sobi je mrkli mrak,
kako sada biti jak?
Nemam snage, sve boli,
odgurnuo sam tebe koju volim.
Nemam prava zvati tebe,
umoran sam od samog sebe.
Neću izlaziti na svetlost dana,
blizu mi je i sahrana.
Sahraniće neko moje telo,
što voleti tebe nije htelo.