Jutro je blizu

Jutro je blizu a ja još ne spavam,
budan o tebi još uvek sanjam.
Sanjam osmeh tvoj,
i pitam sebe zašto nije više moj.
O, kako bi srećan bio
da sam ti još uvek mio,
da se sa tobom budim,
da ti nežno lice ljubim.
Da budeš meni sve,
želim da bude kao nikada pre.
Mada to ne može biti,
ali volim o tome budan sniti.
Kada nesanicu imam,
budan volim da te snivam.
I dok razmišljam o tome
sreću svoju ne krijem.
U snovima je svaki moj dan,
samo u snoviima ja se ne osećam sam.
Snovi moji ulepšavaju život ovaj koji živim,
bez njih, čini mi se, ne bih mogao da preživim.
Sanjati nikada prestati neću,
u snovima mojim srećan
na drugi svet svoju dušu preseliću.
I tako biće srećan svaki moj dan,
kao što je moj najlepši san.
Uvek budan da sanjam želim,
srećom tužne dane sebi da bojim,
a ne sa tugom drug da budem
i stalno da tugujem.