Priča o životu

Živi život, vreme neumoljivo teče,
dan brzo prođe, za čas padne veče.
Sat odbrojava neumoljivo minute,
šta je život ako zaboravimo lepe trenutke.
Nemoj propuštati ni jedan tren,
tvoj život pripada samo tebi,
zato ga osmisli da ti lepo bude,
pa i po cenu da se drugi ljudi čude.
Svi brinu kako drugi žive,
a za svoj sopstveni život uvek nekog krive.
Dobro rešenje za tuđe životne probleme
uvek nađu,
a u svom ne mogu da se snađu.
Slušam to svakog dana
sa radija i TV ekrana,
čitam savete iz novina i sa fejsbuka,
da mi je već postalo muka.
Samo teorija i suva priča,
slušajući postadoh starac od mladića.
Sve što čuješ
ne moraš u sve da veruješ.
Samo staložen budi,
partnera svog razumi.
Pričaj sa njim o svemu
iskreno i otvoreno,
ne radi ništa ishitreno.
Život u većini slučajeva nije san,
mi ga takvim činimo
i tako ulepđavamo sebi i svima oko nas
svaki sledeći dan.
Dani se ne mogu vratiti,
hej čoveče, ženo,
kada ćeš to shvatiti?!
Tolerancije mora biti,
ne treba svoj život pod noge baciti.
Ako ga zgaziš sada
prestaje svaka nada,
a onda tvoje srce neumoljivo strada.
Zato daj sve od sebe,
i voli onog pored tebe.
Od Gospoda Boga imaš taj dar,
živi život kao car.