Ptičiji cvrkut

Tri male ptičice
sletele na moj prozor,
videle kod mene svetlo
pa zazželele razgovor.
"Pusti nas unutra,
napolju je mraz i hladno,
sneg pada, krila su nam mokra,
osećamo se jadno.
Sve je prekrio,
ni mrvica nema,
uginućemo od hladnoće i gladi,
zima se nimalo sa nama ne šali.
Za malo toplote i mrvica sa stola,
cvrkut naš u tišini tople sobe
prijaće uhu tvome,
a razveseliće i dom tvoj.
Cvrkutaćemo ti pesmu na uho tvoje,
za malo pšenice,
kukuruza i suncokreta,
tako ćemo preživeti do narednog leta.
A kada leto dođe,
napravićemo gnezdo iznad prozora tvoje sobe.
Cvrkut naš uspavljivaće te svake noći,
a jutrom ranim buditi,
i raspoloženje dobro celog dana nuditi.
Nećeš odoleti našem cvrkutu,
uhvatićeš i curu za ruku,
staćete pored prozora
i slušati nas dok rudi zora.
A uveče, kada dođete sa posla,
umorni od rada i buke,
mi ćemo vam zapevati,
našim cvrkutom vaše brige odagnati.
Lagano utonućete u lep, miran san,
i odmoriti za sutrašnji novi dan.
Neumorne bićemo mi,
cvrkutom našim bićeš zadovoljan ti.
Najlepši cvrkut biće naš
tebi upućen,
zašto, to ti samo znaš.
Cvrkutaćemo na sav glas,
da tebe nije bilo,
ne bi bilo ni nas.
Ti si nas spasio studene zime,
zato kroz cvrkut posvećujemo ti ove rime.
Neka te Bog čuva, Anđeo pazi,
spasio si male ptičice,
da ih na snegu niko ne zgazi".