Šta se to desilo sa nama?

Vreme prolazi, idu dani,
suze teku kao i lani.
Ne mogu da ih zaustavim,
teško mogu da te zaboravim,
u srcu osećam da te još uvek volim.
Šta se to desilo sa nama,
dobro znaš da sam te voleo godinama.
U mom srcu jedina si bila,
a sada si od mene otišla polomljenih krila.
Čime sam to tebe povredio,
čime sam tvoje srce ozledio?
Kakvu sam nepravdu tebi naneo?
Kada sam te toliko razočarao?
Da li mogu grešku ispraviti,
i sa tobom ponovo biti?
Bez tebe moja duša vene, pati,
neće još dugo izdržati.
Ni plakati ne mogu više,
oči moje presušiše,
i suze me napustiše.
Zato mnogo više sve me boli,
kao kada ti neko ranu soli.
Ta rana svakim danom sve je veća,
napustila me je svaka sreća,
a tuga je sve veća.
Proleće je na pragu,
zauvek sam izgubio svoju dragu.
Cveće cveta, cvrkuću ptice,
a meni je sve tužnije lice.
Osmeh nikada na moje lice neće da se vrati,
stalno će biti tužno,
i od bola ružno.
Vreme prolazi, tuga je sve veća,
sa tobom je bez traga otišla i moja sreća.