Sam jesam

Sam jesam,
ne znam gde sam.
Na jednu ženu mislim stalno.
Kako da joj stignem,
iz pepela da је dignem,
to želim neprestano.
Ona je tu u srcu mom,
i kada sam potpuno sam,
ustvari ja sam uvek sa njom.
Ne puštam je iz mojih misli ni tren,
znam da sam u mislima njenim i ja samo njen.
Ne želi da me deli ni sa jednom drugom,
a u samoći bori se sa svojom tugom.
Niko ne zna, samo ja osećam to,
želim joj pomoći, ali ne znam kako,
suviše je mlada stupila u brak,
mesto toplog sunca sreće,
oko nje je samo mrak,
hladan kao snežni oblak..
Ne vidi ništa osim tuge i beznađa,
mesto sunca, iznad nje svakog jutra
samo se crni oblak rađa.
Nema sa kim razmeniti misli,
niti reći ono što je tišti,
sve što joj na duši leži,
zbog toga su joj dani sve teži.
I tako, iz dana u dan,
ne može biti srećna,
a znam da joj je to jedini san.
Da usreći nekog
i da sreća se vrati njoj.
Pitam se kako pomoći ženi toj?
Da li na to prava imam,
ili u propast srljam?