Za Novu Godinu

Okićena jelka pored kamina,
dve fotelje, u njima ti i ja,
a u mom srcu želja jedna jedina
da lepo počne Nova Godina.
Da smo više skupa
u godini koja ide,
želim da te oči moje
svaki dan pored mene nasmejanu vide.
U godini koja dolazi
ne zelim da i jedan dan bez tebe prođe,
bio bi tužan i nesrećan bi bio
suze lio, u samoći vreme provodio.
Zato želim svaki trenutak
da nam bude lep,
pusti to šta će reći svet.
Ako mi se želja bude ostvarila
ispuniće mi se srcu san,
biću pored tebe svaki dan,
pored mene bićeš ti
najlepši poklon u Novoj Godini.
Želja mi prevelika nije,
pored tebe lepo mi je.
Poklon najveći to će biti meni,
da mogu preko cele godine
da se divim jednoj prelepoj ženi.
Duša tvoja odiše dobrotom
Novu Godinu želim provesti s tobom.
Kada u ponoć kazaljke se sklope
i oglase se zvona,
zagrliću te i reći:
"Srećna ti godina nova"!
Zažmuri i nežno me poljubi,
poželi isto što i ja
možda će želja biti ostvarena.
Želja sigurno prevelika nije
možda se ostvari uz malo novogodisnje čarolije.

Nisam čovek za tebe

Daj ne stavljaj mene
u okvire kalupa svog.
Nisam stvoren da budem
voljeno biće od bića tvog.
Niti nekog mogu da volim.
Srce okrutno imam,
osećajnost mi je strana,
to je moja najveća mana.
Pokušavale su da me mnoge vole,
nanosio sam im teške bole.
Moje srce nije umelo da voli.
Ja sam čovek veoma čudan,
svaki pokušaj biti sa mnom je uzaludan.
Na mojim zidovima vise
još davno okačene zablude,
još sanjam divlje konje i zrele lubenice,
na ovom sajmu ludila
ja sam samo loš pesnik
nekog lošeg vremena,
kog si ti upoznala
a kakav sam, nisi ni znala.
To što si me volela, velika ti hvala!
Ništa sem toga ne mogu ti dati,
takav sam ti ja
zbog tog, molim te, ne pati.
Da li je greška u meni,
ili čudo prirode
to nikada nećemo znati ni ti ni ja,
pa najbolje je da se rastanemo,
svako svojim putem da krene,
zaboravi ti mene
nisam vredan ljubavi tvoje
ledeno je srce moje.
Velika hladna santa na njemu stoji,
ni poljupci je otopiti neće tvoji,
nikada te neće voleti.
Da ne bi postala ista kao ja,
idi od mene, nađi drugoga,
koji će moći toplinu da ti pruži
koju već ima tvoja duša
i koji će moći srce tvoje u svemu da posluša.
To ti po svemu zaslužuješ,
idi, i nemoj za mnom da tuguješ!

Molim se Bože Tebi

Zatvorenih očiju,
sklopljenih ruku
molim se Bože Tebi.
Molim za sve ljude
da im dobro bude.
Molim se za naše
krupne i sitne greške
da nam Bog oprosti,
da nam kazne ne budu teške.
Da nam se smiluje
i mesto ognja
spusti na nas svoju ruku milosti
da nas uteši i podari mudrosti,
da shvatimo,
da ne patimo
već srce naše i dušu
Tebi Bože poklonimo.
Sa ljubavlju
za pravdu Tvoju da se borimo,
među sobom
kao braća i sestre da se volimo.
Molim se Bože Tebi
da nam dani ne budu teški,
i da ne padamo uvek na istoj greški.
Molim se Bože Tebi
da srce svoje umirim,
da ne krivim druge
zato što ja lošije od ostalih živim.
Bože molim se Tebi
da shvatim suštinu života,
da propovedam Jevanđelje Tvoje,
da veselim srce moje.
Bože moj
daj mi hrabrost i umeće
da prevaziđem prepreke i sva iskušenja,
da mi duša ostane čista
kada ispred tebe stane
da od čistote sva zablista,
da na noj ne vidiš mane.
Moj Bože
da li ću biti toliko jak
da izdržim ovaj duhovni mrak
što je oko mene svud,
Bože moj pokaži mi pravi put.
Na tom putu, Bože,
budi čuvar moj,
nemoj dozvoliti
da se o tebe ogrešim.
Da grešku ne napravim
nauči me Bože šta treba da radim.
I na kraju moj Bože
ja sam duhovno dete tvoje,
molim te za roditelje ovozemaljske moje
da bezbrižna starost njima bude,
jer im život u mladosti težak bio,
mati, otac za mene su se mučili,
da postanem čovek u tome su uspeli.
Bože moj,
molim se Tebi za moje sestre dve,
moje rođene,
da nije bilo njih,
ne bi pisao ovaj stih.
Ostao bih slep kod očiju,
molim ti se Bože,
sačuvaj mi celu moju familiju.

Obriši suze jer ja sam tu

Zašto su ti suzne oči,
čemu tužan pogled taj,
iz kišne noći
sunce se ponovo rađa, znaj.
Ma šta da se desilo,
nemoj da te to pogađa.
Ti si uvek bila jaka,
imala si srce kao u juaka.
Hvatala si se u klinč
sa životom teškim,
i dobijala svaku bitku,
ispravi me ako grešim,
želim da te utešim.
Šta je to tako crno
da je izazvalo iz tvog oka vlažnu kap,
što ti je niz lice ostavila gorak trag?
Noć hladna, duga,
na tvom licu tuga,
u tvom srcu čemer i jad,
otvori mi dušu, izjadaj se sad.
Znam, nije lako da počneš priču tvoju,
ali izjadaj se, olakšaj dušu svoju.
Duši će tvojoj lakše biti,
ako imaš nekog s' kim ćeš teret podeliti.
Spreman sam pola tereta preuzeti na mene,
osloni se i isplači,
evo ti moje rame.
Imam vremena, ne žuri,
obriši suzu,
ne daj joj da niz obraz ti curi.
Nije sve crno kako se čini,
uvek se nađe izlaz,
zato ne brini.
Nismo sami na ovom svetu,
za tvoju tugu reci svom drugu,
ja ću Boga moliti da ti suze obriše,
sreću vrati,
da tvoja duša više ne pati.
Ako je potrebno patiću ja,
moliću Boga
da suze iz tvojih očiju izbrše,
ako je potrebno,
neka moje ne budu suve nikada više,
i da moja ruka
od sada samo s mog lica suze briše.
Ja sam život proživeo svoj,
dobro i loše,
plakao, smejao se,
radostan i tužan bio,
ali tugu kao što je u očima tvojim
prvi put sam sada video
i pomalo se bojim.
Ko je toliko bola tebi naneo,
šta li ti je to uradio,
da ne možeš da zaboraviš,
već da svoje mlado srce tugom moriš,
i polako veneš,
dušu suzama truješ.
Pogledaj gore, trgni se!
Pored sebe, imaš mene,
imaš nekoga ko će da te uteši
snage da ti da,
veruj mi kroz sve to što ti prolaziš,
jednom davno prošao sam i ja.

Izgubio sam te

Jeste da je već dosta odmaklo od jutra,
i odavno je tama na zemlju pala.
Samo što sam ja ostao
u onom danu kada sam ti se divio
i pogledom kroz srce tvoje
ugledao dušu tvoju,
a ona je, duša tvoja,
u trenutku tom bila tako čista,
od čistote sva je blistala,
da te volim ona je znala.
Da vedre zrake u njoj vidim,
pozitivno u tebi je bilo sve,
dok jednog dana ne izgubih te.
Sad lutam kejom dugim
i borim se sa tugom mojom
nikada te neću više zvati svojom.
Unela si vedrinu u život moj
kada si ušetala u srce moje.
Nije trajalo dugo,
izgubih te moja tugo.
A mislio sam da ću te zvati srećom,
i to onom najvećom.
Ušla si u moju dušu i napravila dar mar,
a kada si otišla izazvala si veliki kvar.
Sada svake noći imam košmar.
Priviđaju mi se čudne slike,
u sred noći čujem krike.
Trgnem se iz sna,
vidim pored mene nisi moja malena.
Više oka ne mogu da sklopim,
od tuge svakim danom sve više kopnim,
sušim se kao grana,
gadi mi se svaka hrana,
kakve li si čini na mene bacila
da ne mogu bez tebe ni da dišem,
svaki čas suze brišem.
Znam da je to moja greška,
tvoje lice nekom drugom sada se smeška.
Suze moje tebi nisu važne,
tvoje emocije prema meni bile su lažne.
Lažne emocije, lažan smeh,
o kakav sam ja imao peh,
moje suze ne idu uz taj smeh.
Zato neću više da tužim,
okrećem novi list,
ispred svoje savesti sasvim sam čist.
Potražiću ljubav novu
i zaboraviti na tugu moju.
Tuga nikom nikada ništa dobro donela nije,
vreme leči sve
pa i moju tugu izlečiće.

Pričaj mi

Na licu osmeh u očima sreća,
znam, to je bilo prošlog proleća.
Upoznali smo se slučajno,
slučajno smo se sreli,
razmenili dve tri reči,
a pogledima se razumeli.
Nisam čovek koji mnogo priča,
to te je privuklo,
jer ne ličim na svakidašnjeg mladića.
Ni ti nisi kao cure druge,
u očima tvojim nije bilo tuge,
niti sete,
ostavljala si utisak dame zagonetne.
A ja zagonetke volim
tvom osmehu nisam mogao da odolim.
Tako krenuh pričati sa tobom,
a ti me načini tvojim robom.
Pričati znaš fino,
svaka priča zanimljiva tema,
sretoh ženu kakve na svetu više nema.
Imadoh sreću da na tebe naletim,
i sada mi je oko srca toplo kada se toga setim.
Volim slušati tvoje duge priče
što na bajke liče,
a opet prave, stvarne,
otkrivaju mi o tebi mnoge tajne.
Tajne koje do sada nikome nisi rekla,
jer ni u jednom mladiću
poverenje do danas nisi stekla.
Imao sam sreću tu da sam baš ja taj,
tvoje poverenje neću nikada izigrati, znaj.
Meni nikada dosadno biti neće,
uz tvoje priče koje nijedna na drugu ne liče.
U njima su uvek vesele teme,
ti znaš da tako srećnim činiš mene.
A ja znam da poljubac moj,
posle ispričane priče meni tebe veseli,
zato ti ga rado dajem
i slušati tebe ne prestajem.
I tako idemo u krug,
ja te slušam kao da sam ti drug.
Poljubac ti dajem kao mladić tvoj,
moraš priznati da smo čudan spoj.
Možda smo čudni svetu,
šta nas biga
volimo da se smejemo u duetu!
Nikada tvoj osmeh nemoj skrivati,
a ja ću u njemu uvek uživati.

Bivša ljubav

 Sećam se jeseni te
 kada sam ostao bez nje.
 Nije bilo suza, samo jedno zbogom,
 rekla je ,,Ostavljam te, neću više s' tobom.
 Idem, dosta mi je, gušiš me.
 Odlazim, doviđenja!
 Nisam više tvoja,
 tražim nova uzbuđenja"!
 Ostao sam bez reči,
 nisam mogao ništa da kažem,
 u dubini duše znao sam
 da se sa tim ne slažem.
 Voleo sam je kao ni jednu do tad,
 najsrećniji sam bio
 kada sam s njom šetao kroz naš grad.
 Ona je bila kao ni jedna druga,
 iako je sada bivša ljubav moja,
 za njom u mom srcu vlada ogromna tuga.
 Tugu izlečiti neću moći,
 još uvek vidim njene smeđe oči.
 Ni sad ne znam što je tako moralo biti,
 da od najdraže
 bivša ljubav moja ona postane.
 Neću joj ime spominjati
 ne zbog mene, već radi nje.
 Čuo sam da se udala i decu dobila,
 a meni srce mačem probila!
 To sam isto hteo i ja sa njom da ostvarim,
 a eto ostalo mi samo da za tim žalim,
 i sam da starim, starim.
 Moja bivša ljubav
 sigurno se mene više i ne seća,
 sada drugog zove "Ti si moja sreća"!
 Njemu tepa ,"Dušice moja lepa"!
 Ko zna gde je sada ona,
 na kom kraju sveta je moja bivša ljubav,
 da li joj umesto trnja
 sada stazom cvetaju ruže,
 ili su joj noći od godine duže?
 Ako se u pesmi ovoj pronađe
 verovatno zna gde može da me nađe.
 Da popričamo kao stari znanci,
 možda se izvine mojoj staroj majci,
 koja ju je zavolela
 i nadala se da neće moja bivša ljubav biti,
 već da će sin njen svoje gnezdo s njom sviti.

Krila

Krila ima svako,
leteti je veoma lako.
Svoja krila iskoristi sad,
leti, leti dok si mlad.
Ne propusti naučiti leteti,
i životu sa visine se diviti,
a opet ponizan biti.
Mladost svoju ne zaustavljaj,
krila da imaš nikada ne zaboravljaj!
Leti što je moguće sporije,
ne pravi nikada nepromišljene ludorije!
Uživaj u svakom svom letu,
i raduj se svakom procvetalom cvetu.
Na ovom svetu svako dete krila ima,
samo treba znati upravljati njima.
Blago deci koja leteti znaju,
život svoj lepršanjem krilima da ulepšaju.
Tu ne treba neko umeće,
samo se opusti
i tvoja mašta na krilima kreće.
Na krilima mašte
odletiš u cvetne bašte,
široka, mirisna polja,
široki spektar najlepših boja.
Ko zna leteti
čeka ga budućnost bolja.
Naša mašta zna svašta,
čak i da nam krila stvori
i na prvi let da nas nagovori,
da poletimo u visine
u plavetnilo neba da se vinemo,
mrak sa očiju da skinemo,
i raširimo krila straha da se oslobodimo.
Preko noći do zvezda da letimo,
i najsjajniju da skinemo.
Ali iz vedre noći i vedrog dana,
ponekada znaju oluje nebom da se sruše,
vetar počne jako da puše,
pa te struje na sve strane vuku,
ako prijatelja imaš daj mu svoju ruku.
Uz pomoć njegovih krila
da te povuče gde bi ti budućnost sigurnija bila.
Da nastaviš tamo gde si stao,
da zaboraviš na pad
bilo da si star ili mlad.
Nemoj se obeshrabriti ako padaš dok letiš.
Da krila imaš moraš, trebaš da se setiš,
i ponovo da uzletiš,
sada još više,
jer stah u tebi plave visine ubiše.
Da bi let uspešan ti bio,
seti se šta si kao dete snio.
Krila raširi, zamahni snažno,
krila imaš, sada je samo to važno.
Let tvoj neka uspešan bude,
krila pokaži, da leteti umeš ohrabri ljude,
nek' i oni upotrebe krila svoja,
i vide svet pedivnih boja.

Dođi

San mi na oči ne dolazi,
a sunce već izlazi.
Ponovo o tebi maštam
vrati mi se, sve ti praštam.
Dođi meni još danas,
želim čuti tvoj mio glas,
za mene je to jedini spas.
Spasi me dok zora sviće,
ti si moje voljeno biće.
Voljeno biće bez kog ja ne mogu,
bez tebe umoran od života padam s nogu.
Umoran sam sve više, svakog dana,
požuri, dođi ako si i ti sama.
Vreme sporo teče,
polako me bez tebe ubija,
vrati mi se sada ti moja najmilija.
Sigurno da i tebi dani traju kao godine,
dođi skrati svoje to vreme
koje nekako sporo ti prolazi bez mene.
Dođi skrati sebi dane i noći,
budi i meni od pomoći.
Želim da sa tobom provedem
ostatak svog života,
molim te dođi,
moliti tebe nije me sramota.
Voleti kao što volim tebe niko ne ume,
a bojim se da te i ne razume,
kao što sam razumeti znao tebe ja,
i što mene razumeti niko neće
nikada kao što si ti,
nemoj to sada zaboraviti.
Priseti se, nije bilo tako davno,
volela si me to su svi znali,
bili smo najlepši par,
u srcima našim grejao nas je ljubavni žar.
Žar koji si ti zapalila,
još se ugasio sasvim nije,
a odlaskom tvojim duši si mi boli nanela,
koje sam izlečiti ne mogu,
samo ti znaš ranu sa duše da izvidaš
da je zaceliš.
Hajde dođi, nemoj više bolima da je kidaš!
Potrebna ti si meni,
ja te tražim u svakoj ženi.
Znam tebe neću ni u jednoj naći,
i da ni u jednoj ne možeš biti ti.
Mnoge na tebe liče,
ali ni jedna nalik nije na tebe iz naše priče.
Ne mogu čak ni prići,
one nisu kao ti,
a što je najgore
ja ne mogu bez tebe zaspati.
Kada bi zaspati mogao
možda bih te usnio,
pa makar bilo i kratko
znam da bi mi bilo slatko.
Ko će meni biti od pomoći
ako ti ne čujes moj vapaj,
umreću bez tebe znaj.
Ne, ne, ne želim da završim tako,
dođi, zagrli me jako,
da osetim tvoju blizinu
i davno poznatu onu toplinu.
Da pored tebe mirno zaspim,
i probudim se srećan sasvim.
Uspavaj me, želim srećan kraj,
a imaću ga samo pored tebe moja ljubavi znaj.

Otkad si otišla od mene

 Moje srce ludo za kim noćas patiš ti,
 zašto su tako tužni tvoji sni?
 Ko li mi te toliko povredio,
 pa si od tuge klonulo
 i suze oku mom poklonilo?
 Oko moje suzu lije,
 do ničeg mi nije,
 duša pati ne može da te vrati,
 da te vrati u zagrljaj moj
 da još jednom budem mili tvoj
 i ti draga moja.
 Šta se to desilo pa nemam mira i spokoja?
 Sećam se prošlog leta
 kad je naša ljubav počela da cveta.
 Lepo beše meni i tebi,
 bili smo najlepši par zaljubljeni.
 Smejali smo se od jutra do sutra
 i provodili zajedno nasmejani dane,
 ko je mogao našoj sreći na put da stane?
 Razmišljam stalno o tome
 i u sve veću tugu srce moje tone.
 Ne može doći do odgovora
 a i šta će mi kada više nisi moja.
 Nisi više moja, niti ćeš biti,
 od danas pa nadalje samo ću suze liti.
 Barem ću imati nešto od tebe,
 biće to suza
 koja će poteći iz oka niz moje izborano lice,
 kad god pomislim
 setiću se da kraj mene nema više moje lepotice.
 Bila je to ljubav kojoj zavideli su svi,
 ali desilo se nešto i od mene ode ti.

Pustite me da je sanjam

Ne rušite mi snove,
pustite me da je sanjam.
Jedino tako od tuge mogu da se sklanjam.
Srce moje tužno nije
samo kad je ona u snovima mojim,
dozvolite da je sanjam
kao Boga vas molim.
U snovima mi smo skupa,
samo u snovima osetim kako joj srce lupa.
Tada jasno vidim njeno lice nasmejano
i poželim da ne bude nikada uplakano.
Vi ne znate kako je to
kada pored nekog nisi,
kada silno želiš a ne možeš mu otići.
Ne želiš da svane dan,
samo da se ne prekine tvoj san.
A kada oći otvoriš
pomisliš na nju
i siguran si da i ona tamo
od tebe daleko život živi samo dok te sanja
i ne želi da se budi
jer samo tako može da te ljubi.
Snovi su čudo,
naročito ako nekog voliš ludo,
kao što nju volim ja.
Snovi su naša mesta sastajanja,
od očiju drugih ne mora niko
od nas dvoje da se sklanja.
Treba znati sanjati,
i ne dozvoliti nekome da ti snove kvari,
potrudi se da ti kao u snovima bude i na javi.
Ja te u snovima čekam
samo mi se javi, moj Anđele mali !
Nije teško ostvariti snove,
kada nađeš srodnu dušu,
kao što sam našao tebe ja moja malena,
koja me kroz snove zove
da ulepšamo javu,
da pokažemo svetu našu ljubav iskrenu, pravu.

Junske noći

Zatvori oči
ove junske noći,
i samo poželi
da nas razdaljina ne deli
i ja ću ti doći
da sa tobom budem,
nežnost svu da ti dam,
želim da i ja
ove noći ne budem sam.
Milovaću te prstima
nežno, osećajno.
Dodirivati usnama vrelim
tvoj nežni vrat.
I usne tvoje
zbog kojih izgubih ponos
i svoje ja.
Uvek želim da sam uz tebe
moja malena.
Spreman sam na sve,
da sve izgubim
i ako bez tebe ništa nemam,
osim snova
u kojima si ti glavni lik.
Samo tebe želim
da do kraja sveta
mogu da ljubim,
i u snovima mojim
sa tobom mogu
da se spojim i izgubim,
gde bi smo bili potpuno sami,
to je ono za čim moje telo žudi
srce bije duša plamti,
želim makar noć da poklonim tebi
i sve ostalo što bi mi na um palo
i ako sam svestan
da posle noći te
više nemam te.
U tebi sam našao svoj mir,
utehu duši,
bez tebe
mene ovaj svet tako guši.
Ti si mi pomogla
da ne upadnem u duboki vir
koji je bio spreman da me proguta,
da nisi naišla
ne bih dočekao danas
i radovao se novom sutra.
Ako te budem izgubio
ostaćeš u meni
i biću srećan što sam na kratko
upoznao pravu sreću,
i znaj nikada te zaboraviti neću.
Ma gde ove noći bila ti
iz snova mojih iščeznuti nećeš
ti si ta što me i dalje pokrećeš.

Dok te sanjam

Dok te sanjam
na oblacima mirno plovim.
Snega, kiše, grada, oluje,
ničega se ja ne bojim
jer te ludo volim.
Ni tamna noć mi strašna nije,
jer pred očima tvoj lik mi stalno srce grije.
Znam da tebe mogu videti
samo dok sanjam,
oblacima plovim.
I zato u snovima mojim
ne želim vreme da gubim
želim tebe samo da ljubim.
Svaki sekund tebi da poklonim,
želim da te gledam,
licu tvom da se divim
da znam zašto treba da živim.
Da budemo što više skupa
makar u snu,
kad tu sreću na javi meni neko kvari,
otima te od mene,
ne pitajući tebe ni mene za naše želje,
ruši nam svaki trenutak sreće,
samo što iz snova mojih
ne može izbrisati tvoj lik,
koji mi se smeši
i usne pruža da me dotaknu,
i nežno mi šapnu
da osećaju još veću vatru
dok vešto prelaze sve prepreke
da stignu do osobe željene,
da poljubac mi podare,
tiho me pozdrave
i kažu da će uvek da me pamte,
da nas razdvojitii niko neće imat šanse,
da ćemo proći prepreke, zamke sve,
da ćemo se na kraju sresti,
kroz život dalje skupa ići,
sa našeg puta sreće nikada nećemo sići.

Tvoje oči

Ne gledaj iza sebe,
nikog nema pored tebe,
daj mi tvoju ruku
kreni smelo u susret sreći,
ne daj moju ruku da uzme neko treći.
Za našu sreću borimo se sami,
dugo smo koračali po tami.
Na kraju puta naiđoh na tebe,
ti si prva spazila mene.
Ja ugledah svetlost na kraju tunela,
taman kada si odustati htela.
Iste sudbine smo ti i ja
ali ona nas je ipak spojila.
Da ne lutamo više sami,
dajem ti moju ruku,
da nađemo skonište od tuge
gde nam dani i  noći neće biti tužne,
jadne i duge.
Drži me čvrsto za ruku i ne puštaj,
čudna su vremena
ne želim da opet budem izgubljen
ni ti izgubljena,
ostanimo zajedno
sreća nam je namenjena.
Dugo nam je trebalo
jedno drugo da nađemo
lakše ćemo u životu skupa da se snađemo.
Sada mene imaš ti,
krenimo u lepše sutra,
budimo srećni mi.
Retko ko može da kaže u mraku tuge
da je na kraju tunela pronašao oči boje duge.
To behu oči tvoje
koje do sada video nisam,
koje imaju čudan sjaj.
Nisam do sada takve oči sreo,
koje govore i kada usne ćute
ja znam šta tvoje oči slute.
Slute sreću tvoju i moju,
ja te molim da ispune želju svoju,
pusti ih da budu moje
jer su mi donele sreću znaj,
kada sam ih ugledao
kao da sam u njima video pravi raj.
Da njih nije bilo
ko zna gde bi završili nas dvoje,
možda bi još lutali tunelima mraka
i nikad' ne bi izašli iz ćorsokaka.

Srećo moja mala

Prava ljubav je sreća
od svih sreća najveća,
prati sreću tu
da budeš srećan i u snu.

Kada nađeš ljubav pravu,
ne daj da ode zaboravu,
čuvaj je na dlanu ko kapljicu vode,
pazi da ti iz ruku ne ode.

Nebitno je li u dobru ili zlu,
čuvaj je da bude pokraj tebe tu.
Ne dopusti da bez nje tvoje srce pati,
ako od tebe ode, gorko ćeš zaplatit.

Kada vidiš pticu u visokom letu,
ti se seti mene u dalekom svetu,
gde god sunce sija,
gde god kreneš pored tebe biću uvek ja.

Ti ćeš pored mene biti,
ja te nikada neću ostaviti.

Nikad nikog nećeš naći,
da te voli kao što te volim ja,
kunem ti se životom
umreću pred tvojom lepotom.

Kada otvoriš prozor
u noći bez sna, pogledaj nebo,
i kada vidiš svetlucavu zvezdu što najjače sja,
seti se mene, jer po njoj to poljubac ti šaljem ja.

Kad te tuga slomi, kad te srce boli,
pročitaj ovu poruku
i vidi ko te iskreno voli,
koga srce zbog tebe boli.

Kad' te nema, moji snovi se izgube,
moja mašta se zamrzne,
moje usne ne govore, moja duša ne diše,
i moj šapat se ne čuje više.

Dušu mi boli guše
i snovi o sreći se ruše.

Kad sklopis oči svoje, ja ću doći zlato moje,
da te ljubim, da te mazim, da te cele noći pazim,
da te čuvam od svih zala
jer te volim srećo moja mala.

Pričanje o ljubavi

Ljubav je ono u šta treba verovati,
i u šta i ja verujem,
kada to kažem nimalo ne preterujem.
Istina, teško je naći pravu ljubav
u kojoj nema sumnje, patnje, suza
i zbog koje te neće boleti grudi, srce, duša.
Duša zna najviše da pati.
Tu patnju oseća samo onaj
ko iskreno, nesebično zna da voli.
Kako da stavim do znanja
da si ti moja ljubav prava,
osim ovih stihova,
ja drugačije ne znam.
Ti si pesma hoću da te pevam,
ti si san, taj san želim da snevam,
ti si sve meni u životu,
želim sa tobom dočekati stotu.
Želje mi nisu velike
ali da ih ostvarim nisam imao prilike.
Plašim se šta ćeš ti reći,
kojim putem ti ideš u susret ka tvojoj sreći,
da li sam na tom putu ja,
htela bi moja melenkost da zna?
Pa da ti u susret pođem,
u zagrljaj tebe da primim
i nastavim srećnije s' tobom da živim.
Da te uverim da samo u ljubav treba verovati,
da kada se najmanje nadaš
neočekavano nagradu primaš,
to je ono što se samo isplati, zato shvati!
Ljubav nikada ne ostane dužna
iako zbog nje nekada proliješ hiljade suza,
toliko da sam sebi kažeš da nikada više voleti nećeš,
pa ipak bez ljubavi ne znaš kuda se krećeš.
Ljubav je pokretač svega,
bez nje si niko i ništa,
lutaš svetom ne znaš gde,
ne znaš za čim, ne znaš ni zašto,
kada doznaš obično bude kasno.
Zato poslušaj savet moj,
nikada ljubavi ne reci čekaj,
zastani malo, odmori, stoj!
Ljubav samo jednom zakuca na tvog srca vrata,
ako se dvoumiš da joj otvoriš ostaćeš bez tog zlata,
koje može da te kao sunce ogreje
ili oraspoloži kao vedar dan.
Kada u sebi ljubavi imaš nikada nisi sam.
A ni samoća ti teško tada ne pada,
kada znaš da ima neko kome tvoje srce pripada.
Nije važno ako si daleko od njega i on od tebe,
važno je da misliš na njega i da na tebe misli on.
To je prava ljubav čvršća nego što je beton.
Beton se godinama kruni, izliže,
a tvoja ljubav prema njemu postaje jača još više,
izdržljivija od svakog vremena
jer je prava, iskrena i poštena.
Pošteno voleti i ljubiti, isplati se uvek,
samo tako ostvaren si čovek.

Zbog jedne žene

Ne pitaj me ništa ti,
ne pitaj me šta radim u ovo doba,
zašto mi je tamna soba
kada sunce izlazi
a meni kao da zalazi.

Zašto suze lijem
od koga tugu krijem,
zašto svake noći pijem.
Zašto mi je život gorak,
zašto u mehani tražim konak,
zašto mi se kući ne ide,
zašto neću da me takvog vide.

Reći ću ti istinu o meni,
srce dadoh jednoj ženi.
Lepa ona beše kao julski cvet,
njom sam bio obuzet.
To osećanje držalo me dugo,
i sada me drži.

Rekao sam joj sve,
verovao da i ona voli me.
To je greška bila moja,
prema meni nije osećala ništa.
Htela je avanturu za jedno leto,
i sada o njoj razmišljam često.

Zašto nju baš ja da sretnem
i da pokleknem?
Bio sam lak plen,
a nisam bio tip njen.
Trajalo je mesec, dva
kao u sladunjavim serijama.

Jednog jutra otišla je iz mog grada.
Na koju stranu, ne znam ni sada.
Neko kaže da je otišla na jug...
Neka je, nek' joj je srećan put!

Drugi vele glavu gore,
ne daj tuge da te more!
Nije ona toga vredna,
da ti noćna mora bude,
hajde druže vrati se među trezne ljude.

Nije vredna patnje tvoje,
pusti sunce u život tvoj,
ne misli više o njoj!
Žena će biti, zato nemoj piti,
suze liti,
već se opameti,
ne vredi ni zbog jedne žene mreti.

Naša sreća

Ljubim ja mog malog Anđela,
to jest' tebe, draga moja,
prijaš mi ti
nemoj od mene nikada odustati.
Čuvaj me u srcu tvom,
podari mi topli dom,
radost, sreću,
ja ti to nikada zaboraviti neću.
Čuvaću te kao žedni putnik u pustinji vodu,
tražiću te ispod duge na nebeskom svodu.
Moliću se za tebe
svaku noć i svaki dan,
samo da ti se ostvari tvoj jedini san.
Da obučeš haljinu bele boje
i promeniš prezime tvoje,
da se udaš za onog koga voliš
i sa nijm srećne dane da brojiš.
Da ga voliš, ljubiš, paziš,
nežno uvek da ga maziš.
Nek ti bude slatka hrana, pitka voda,
samo tebi neka sve svoje tajne oda
a ti da mu uvek budeš verna,
ljubavi njegove željna,
svakim danom sve više,
nek' se roman sreće polako al' sigurno piše.

Pišem ti poslednji put

 Pišem ti poslednji put
 ne, ne nisam na tebe ljut,
 ljut sam na sebe samog
 što ti svoje srce dadoh
 a nisam znao da će duša da me zaboli
 kada saznadoh da me tvoje srce ne voli,
 kada saznadoh da je sve to varka bila,
 da me nisi nikada ni volela
 i da te ni jedna moja suza nije bolela.
 Kako da oprostim sebi
 što toliko verovah tebi
 kao do tada nijednoj drugoj ženi.
 Nijedna ne osvoji srce moje,
 samo si ti znala sve tajne njegove,
 pa ipak ga u crno zavi
 moj Anđele garavi.
 Ja sam bio za tebe samo broj,
 a ti si u moje srce unela nespokoj,
 koji ne može lako da prođe,
 još očekujem da mi biće tvoje u zagrljaj dođe.
 Srce bi htelo a razum se buni,
 šta da radim ne znam ni ja sam,
 da li razum da poslušam
 ili srcu želju da ispunim
 i da te još jednom potražim?
 Prolazim kroz teške dileme
 i pitam sebe šta si to uradila od mene,
 da ne mogu te izbrisati iz srca,
 koje svake noći gori.
 Tebe bi pozvalo a razum kaže ne
 i stavlja tačku na sve što bilo je
 više ne može biti,
 moram se zauvek od tebe oprostiti!

Uzburkano more tuge

Moja ljubav prema tebi
još uvek je jaka,
ne mogu lako da te zaboravim
nedostaje mi sitnica tvoja svaka.
Nedostaje mi jutarnji pogled mio tvoj,
nežne reči tvoje: "Dobro jutro mili moj".
Osmeh blagi tvoj
što ga meni daješ,
dok jutarnju kafu ispijamo
i u priči našoj uživamo.
Nedostaju mi tvoji koraci po kući,
kad je hladno tvoji poljupci nežni, vrući.
Nedostaju mi tvoje nežne ruke male
što su nežno po licu mene milovati znale.
Tvoja narav tiha, vedra,
tvoja kosa, tvoja nedra.
Tvoja ljubav prema meni se gasi,
sada me zapljusku samo tuge talasi.
Talasi su veliki, snažni,
vuku me samom dnu,
da mi ruku pružiš,
da me spasiš tebe nema tu.
Na dno mora kada padnem
ni grob moj znati se neće.
Kada prođeš pored mora
baci buket cveća
i dobro znaj
ti si bila moja jedina, prava sreća,
a u moru sam doživeo svoj kraj.

Plamen ljubavi

Dan za danom se niže,
tuga mi je sve bliže,
samoća me guši,
nemam kome da kažem
ono što mi leži na duši.
Duša je moja gorčine puna,
ne želi ljubav iz računa.
Srce tugu krije,
meni do života nije.
Oko mi suzu lije
i lice mi mije,
od kada tebe nema
nikada suvo ono nije.
Ne želim život da proživim sam,
tebe drugom da dam.
Zakasnio sam samo malo,
od sreće meni ništa nije ostalo.
Ostale su samo noći duge,
i oči moje pune tuge.
Nikada ja neću proći ispod duge,
a duga znači sreću
koju ja doživeti nikada neću.
Osećam tugu što mi dušu razdire,
jer te moje oči ne vide više,
i srce mi kuca sve tiše i tiše
kada pomislim da kosu tvoju
sada drugi mrsi i miriše.
Ne mogu da zaspim
za tobom sam odlepio sasvim.
Ne mirim se sa tim
da te potpuno gubim,
nada još u meni postoji,
sve dok i najmanji plamen ljubavi u mojoj duši gori.

Kad bi znala...

Nezaboravljena ljubavi moja,
pročitaj ove napisane reči
pa mi reci šta je to
što moju tugu može da izleči.
Zašto ne mogu da nađem sreću?
Zašto samo za tugu znam?
Zašto i pored svega što imam,
ja sam još uvek sam?
Kažu sreća je lepa samo dok se čeka,
a ja je čekam nešto manje od pola veka!
Sreća mi te je dala, a uzela tuga
i ostavila me bez najboljeg druga.
Zato svake noći lutam
tražim oči tvoje smeđe boje,
tražim tebe dok sam van sebe,
jer me guši bol u duši.
Kad s novim jutrom
žarko sunce svoje tople zrake pusti
ja kažem zbogom srećo,
zbogom moji snovi pusti.
Kad bi znala kako patim,
ne bi se ponašala tako,
već bi došla nečujno, polako
da u moj život uneseš
mali tračak svetlosti,
bio bi srećan odavde do večnosti.
Ti si žena koju volim,
ti si večita ljubav srca mog,
o zašto mi te uze neko treći,
zašto stade na put mojoj sreći?!
Molim sudbinu da mi tebe vrati
da moje usamljeno srce više ne pati,
da oseti radost i milinu,
da mu vratiš sreću i mir,
da osetim da sam još uvek živ.

Budi moje more

Ja nisam ja, moja malena,
bez tebe tužna mi jutra sviću,
nigde mir svoj da nađem,
bez tebe ne mogu da se snađem.
Lađe mi mutnim vodama plove,
ti ne čuješ da srce te moje zove.
Talasi me zapljuskuju,
bure tuku, dnu me vuku,
tebe nema da mi pružiš ruku,
ruku spasa da se za nju uhvatim
tamne dubine da se spasim!
Očekujem da te vidim,
osluškujem ne bi li čuo tvoj glas,
priželjkujem da vidim tvoje milo lice,
dok život me lomi čekam, nadam se,
u tebe uzdam se
da ćeš uspeti da me nađeš
i izvučeš na ostrvo sreće,
što čeka samo nas,
da nam pruži sve ono što nismo imali
a čitavog života samo to smo želeli.
U nadanju mi prolazi svaki dan,
nikako da se ostvari moj jedini san,
da ti budeš moje poslednje more
uz koje će mi biti najlepše zore. 

Neuzvraćena ljubav

Znam da je moralo biti tako,
voleo sam te snažno, jako,
a sve što ja zavolim
to lako izgubim.
Tebi sam srce dao
a moju dušu otrovao.
Dokle ću ovako moći
da te volim svake noći,
a da te pored sebe nemam,
sebe pitam ja
šta mi to još sudbina sprema?
Da li će mi Bog dati snage
da zaboravim oči mile, drage?
Ili će da me muči,
o, sudbino, ti odluči.
Ja snage više nemam
za nova vedra jutra,
ne znam hoću li preživeti sutra.
Zato mi pomozi zaboravu nju da dam
iako ću tako zauvek ostati sam.
Bolje mi je i sam biti
nego svaki dan suze liti,
dok slušam njen glas
i gledam prelepi stas,
a znam da sve nas deli
i da ne mogu je imati za život celi,
pored sebe,
pa mi svakim danom srce vene
i u bezdan hoće da potone,
da mi dušu uzmu sotone.
Bože daj mi srce od kamena
da sam hladan kao stena
ili me uzmi da me više nema.
Bolje mi biti Bože tvoj
tužan i ucveljen,
nego da ne mogu gledati osmeh njen.
Da budem među tvojim Anđelima
kada mog Anđela ne mogu imati ja.
Meni nije do života
tebi ga Bože predajem, ali se ne kajem
što je ona bila moj mali Anđeo
kog' sam iskreno l nesebično voleo
a sada sam je izgubio
jer se drugi u nju zaljubio,
a ona mu se obećala.
Ne krivim njega, ni nju
već moju sudbinu zlu,
što se poigrala sa mnom,
i dozvolila da se upoznam sa devojkom tom
što napravi u mom srcu lom
i učini da patim za njom,
a otišla je drugom.
Uz pomoc Tvoju Bože
prestaće rane da me bole
imaću oko mene tvoje Anđele koji će da me vole.

Odlazi tiho

Ako moraš otići, idi,
samo tiho, nečujno
dok još spavam!
Znaš neću moći da izdržim
dok odlaziš
ako te budem gledao,
jer tvom sam se biću sav predao.
Više svoj nisam ja,
i to me pomalo zabrinjava.
Mislim da bez tebe neću moći,
zato te molim
odlazi još ove noći!
Nemoj se osvrtati,
ni poljubac nemoj mi na usne ostavljati
za kraj,
bojim se srce će mi pući,
šta ću sutra sam u praznoj kući.
Bolje je ovako,
odlazi tiho, nečujno, polako
dok svanula još nije zora,
kada se već rastajati mora.
Želim da te ne boli kada me ostaviš
i da me lako zaboraviš,
kao da me nisi znala.
A ja ti moram reći hvala,
bilo mi je lepo dok si pored mene bila,
nisam osećao gorčinu, tugu,
voleo sam te iz srca iz duše
a sada se moji snovi ruše.
Svestan sam toga,
znao sam da ne može dugo da traje,
ali koliko god živim
pamtiću tvoje tople zagrljaje.
Znam, niko me neće voleti kao ti,
ni sa jednom drugom
neće mi se ostvariti sni,
koje sanjao sam ja
uz vreli poljubac tvojih usana,
uz oka tvoga sjaj,
dok mi nisi rekla jedog jutra
da je svemu tome kraj.
Zašto je tako moralo biti,
ostaje pitanje bez odgovora.
Moj dalji život živim samo jer se mora.

Sećanje na tebe

Još jedno jutro sviće,
a pored mene nije voljeno biće.
Ne ustaje mi se iz postelje sam,
ne započinje mi se bez nje dan.
Tako bih želeo da je sada pored mene tu,
da joj osetim dugu kosu rasutu po mom ramenu.
Nežne ruke njene po grudima mojim,
ali nje više nema,
ko zna gde je i sa kim,
samoće se bojim!
Kako dani prolaze meni je sve teže,
još uvek se sećam davnih vremena
kada smo skupa bili
i jutarnju čašu sreće zajedno pili.
Nje više nema, čaša razbijena,
srce moje na komade puklo je,
a nekada za njom kao ludo tuklo je!
Sada boli, krvari, duša ne može da preboli
još uvek je voli i voleće,
samo ništa kao pre biti neće.
Isti više nisam ni ja,
tuga me izmorila,
lice mi se izboralo, kosa osedela,
pogled tužan, setan
nisam više sretan.
Sretan nikada više biti neću,
ti si ta što odnese moju sreću nekom drugom,
a mene ostavi da živim sa tugom!
Tu sreću koju sam osećao
dok sam sa tobom bio
niko mi vratiti ne može,
još te uvek osećam ispod kože.
I kad god se tebe setim,
na tenutak zaboravim da sa mnom nisi više,
i dobijem krila kao onda kada si moja bila,
a ja bio tvoj, kada smo maštali o sreći,
zajedničkom žvotu.
Tada si mi rekla da ćemo zajedno dočekati stotu,
da ćemo se i tada silno voleti,
i da nas niko rastaviti neće,
to je bila zakletva tvoja,
samo što mi nismo bili te sreće!

Nisi više moja

Nisi više moja,
gotovo je sve,
ja više nemam te.
Otišla si od mene
jedne letnje noći
i ostavila me
da patim u svojoj samoći.
Ne znam kako ću
preživeti ove dane,
bez tebe srce će da mi pukne,
da mi stane.
Samoća mi teško pada,
moram hitno iz ovog grada,
da me na tebe ne seća,
i na one zlatno žute boje
sunca na zalasku
kada si nežna osećanja
probudila u meni,
dok smo šetali parkovima
oboje zaneseni!
Mislio sam da srce tvoje
prema meni ista osećanja ima,
verovao da kraj nikada doći neće,
a sada vidim da sam čovek usamljen
bez imalo sreće!
Za moju sreću nema više nade,
i moji dani uzaludno teku,
još ponekad silazim na reku
pored koje šetao sam sa tobom
držeći te za ruku,
gledao ti oči pune sjaja,
taj se pogled ne zaboravlja.
Divio se osmehu tvom,
u blistavom oku
video sreću tvoju
koju nisi htela kriti,
htela si me večno ljubiti.
I onda kao grom iz vedrog neba,
desilo se ono što ne treba.
Srela si oči druge,
ostavila moje pune tuge,
koje za tobom i danas plaču,
a duša oseća beskrajnu tugu,
povlači se u sebe,
jer moje srce ne želi
nijednu drugu osim tebe!

Sanjam

Pustite me da je sanjam ja,
još noć ovu
želim njene usne da me nežno zovu,
i ljube
po cenu da se moje oči sutra ne probude.
Nek' ona bude zadnje što sam video u snu,
pa makar sutra ne bio tu.
Taj njen lepi lik volim sanjati ja,
kad ne mogu na javi
živeti pored njega
san mi dobro dođe,
sva moja tuga da u snu meni prođe.
Kada tebe sanjam,
sve mi savršeno ide,
samo pored tebe žele oči moje da me vide!
Život želim sa tobom provesti,
da li ću te barem jednom u stvarnosti sresti.
Voleo bih da mi to moj san prikaže,
da li da te moje oči na javi potraže.
Umorio sam se sanjajući tebe dugo,
javi mi se,
i u stvarnost ti meni dođi,
želja mi je sa tobom provoditi svoje dane i noći.
Da ulepšam stvarnost ovu,
ti si jedina žena što može
usrećiti dušu moju!
Zato nemoj ni trena čekati,
iz sna u stvarnost meni dođi ti.
Još ove noći,
želim ljubiti tvoje smeđe oči,
uživati u osmehu tvom,
gradeći naš mali skromni dom,
i njemu radovati se zajedno sa tobom
svakom novom danu,
nikada ne ostavljajući te samu!
Ti si ona koju moje srce voli,
ako ne dođeš
srce moje pućiće od boli!

Srbija, moja otadžbina

Srbija, moja otadžbina,
najlepša je u proleće kada sve ozeleni,
tada nešto lepo probudi se u meni.
Volim prve trešnje u maju,
volim procvetale maslačke u mom kraju.
Volim sunce nad Srbijom kada se budi,
volim da slušam žagor veselih ljudi.
Volim popiti izvor vodu hladnu,
kada se odmaram u debelom hladu.
Volim na livadi bela stada
što ih čuva čobanica mlada,
i pastira što u frulicu svira.
Volim našu pesmu koja u srce dira,
kada zasednem u kafani ''Tri šešira'',
pa nakrivim šajkaču
i naručim još jednu čašu
za mog brata i druga,
što ne znaju šta je tuga
kada se sastanu i pesme se late,
oj, Srbijo, nikako da te shvate!
Nigde takvog naroda na svetu nema,
Srbin dobro zna šta mu svet sprema.
Trezvena je ta srpska stara glava,
na jedno oko gleda a na drugo spava.
U nama junačko srce lupa,
pa smo najjači kada smo skupa.
Čudan soj smo mi,
niko nas ne može poraziti.
Kada nas teške brige more,
do zore srpske se pesme ore.
Zapamtite ljudi, Srbin će na kraju bitku dobiti,
jer on čuva svoju tradiciju, veru i naciju,
ako treba uvek je spreman za akciju!

Nek' te sreća prati

Moja zvezda više ne sija,
jer jedna ljubav noćas se gasi,
oblak sunce će da ugasi.
Srce boli, oko suzi,
u duši umesto sreće
gore tuge sveće,
koje više niko ugasti neće,
niti će mene od tuge da spasi,
suza oko moje sve više kvasi.
Ne krivim tebe ja već sebe
što sam te voleo od zemlje do neba.
Verovao sam tvojim rečima
da ćeš sreća samo moja biti,
da se nikad pokajati neću
što tebi sam srce dao,
i da mi nikad neće biti žao.
Verovao sam u sve što si mi rekla,
ali večeras suza mi je iz oka potekla.
Ne znam kako da je zaustavim
i onaj osmeh mome licu da vratim.
Bio sam radostan kada sam upoznao tebe
i bio pijan od sreće.
Bolje da sam srce svoje na vreme zaključao ja,
ne bih sada suze lio noćima,
dok mi misli tebi putuju
i usne se tebi nude,
a plačem zbog ljubavi izgubljene.
Ni slutio nisam ovakav kraj,
mislio sam da cu s' tobom naći obećani raj.
Raj je s' tobom neko drugi našao
i mene u ponor pakla gurnuo,
iz koga izaći neću
i u njemu u samoći umreću.
Polako umiraću,
ali za tvoju sreću Boga moliću.
Moliću Boga ja da ti sreću da,
jer si je sa mnom toliko želela
a nisi je ostvarila.
Kada dosegneš sreću svoju
ispuni želju moju,
okreni se prema istoku,
pogledaj nebo plavo,
podari mu osmeh i reci: "Gogo zdravo
imao si pravo.
Ja sam srećna kao nikada do sada,
spominjaću te svakoga dana,
da tebe nije bilo
ostalo bi prazno moje krilo."
Veruj, tvoj osmeh će mi reći
da konačno kraja nema tvojoj sreći,
što sam toliko želeo
da ti se na kraju ispunilo.
Drago mi da si našla srodnu dušu
koja je uspela da prekine tvoje tmurne dane,
i donela sreću u tvoj život
da konačno tebi sunce grane,
da večno sija
i nikada ne prestane
moja voljena.

Kroz život zajedno

Nemamo sna samo ti, ja,
i zvezda što na nebu sja.
U junskoj noći ovoj
tvoje krupne okice svetlucaju,
usne žarom gore,
meni ne daju mira.
Ruke bi htele da te grle
da se sa tobom maze,
da igramo igru koja prija tebi i meni,
da budemo do kraja sveta jedno u drugo zaljubljeni.
Da nam svaki dan bude radostan
kad ugledamo jedno drugo
da kažemo "zdravo srećo
zbogom tugo!"
Da nam ništa teško nije,
samo ljubav da nam se u srcu krije.
U malenoj kući pored reke
da gledam tvoje mile oči,
da posle mnogo proleća
budeš moja ljubav još veća.
Da osetim tvoje nežne dlanove
na mom izboranom licu,
i da tada poželim istim ovim žarom
da zagrlim moju malenu sedu lepoticu.
Kada ti kosa pobeli
bices moj Anđeo sreće,
kao što si sada moje jedino cveće,
moj maslačak nežni
što na vetru tako lepo treperi sva od sreće,
znaj da te kao ja niko nikada voleti neće.

Ružin trn

Ovaj kišni dan bi bio
kao i svaki drugi,
da nisam tebe snio
i u suzama se probudio.
Kišne kapi klize po staklu,
moje oči za tobom plaču,
u mom srcu budiš tugu veću i jaču.
Pokušavam da se smirim,
i u prošlost da zavirim,
da me još jednom želja mine
kada mi pred očima lice tvoje sine.
Tvoje lice nežno, rumeno,
stalno vidim pored mene
kada prizovem u pomoć stare uspomene.
Uspomenama na tebe
zaboravu neću dati,
želi srce večno da te pamti.
Dušu otvorim,
suzu iz oka pustim,
pa Bogu kroz molitvu izustim
da mi dozvoli da te ne zaboravim,
da budeš stalno prisutna u mislima mojim
jer te još uvek volim.
Znam da sam sam
i da nikada s' tobom biti neću,
moja sreća odavno je otišla od mene
ostavila mi samo uspomene.
Po uspomenama ja često šetam
kao kroz najlepšu baštu crvenih ruža,
i zadržim se dugo pored jedne
da okrepim srce i dušu na tren
iako me ubode trn njen.
I uvek iznova trn bode,
a ja želim i dalje da mirišem
i da je gledam;
njena boja i miris mene i dalje mami
bez obzira što trn mi bol zadaje
i poručuje da za nas više nema nade.

Put do srca tvog

Noćas sam sanjao da si pored mene.
Iz sna sam se prenuo,
tebe kraj sebe nisam ugledao.
Shvatio sam da je to samo moj san
da sam ti samo u mom snu tako drag.
U sobi u kojoj boravim
bez tebe mir svoj ne nalazim.
Ne znam kako je tebi bez mene,
meni bez tebe dođe da sečem vene,
da ovu uzburkanu vrelu krv zbog tebe prolijem,
pošto ne mogu da te dobijem.
Iako sam toga svestan,
ja sam na sebe i bez razloga besan.
Neću moći da se smirim,
moram u tvoje srce da zavirim!
Da mi ono kaže da me voli,
ili makar da me slaže
da u tvom srcu od mene niko nema draži.
Slaži me samo malo
da ti je do mene stalo,
da i ti o meni sanjaš,
da tugu od ljudi sklanjaš,
kada si sama da o nama maštaš,
kako se osećam da me ti shvataš,
i da želiš jednog dana da se desi
da te pronađem na staroj adresi.
Da ostanem pored tebe,
poljupcima smirim uzburkanu krv tvoju
i moju što teče kroz vene,
a da ti do kraja života ljubiš samo mene.
Samo mene i nikog više,
da te samo ja činim srećnom i večno mladom,
da sa mnom želiš prošetati našim gradom,
podeliti radost s pticama
što za nama lete i veselo cvrkuću,
da si ljubavi moja, prava žena za moju kuću.

Dok se ljubimo

Dok te gledam kako mirno spavaš
u meni želja se budi
da ti moje usne nežno ljube lice
i okice, moja malena devojčice.
Ali srca nemam
da okice tvoje nežno ljubim ja,
jer ne želim da te iz divnog budim sna.
Znam da sanjaš mene da sam pored tebe,
da ti svoje usne dajem
ljubeći tebe ne prestajem.
Ostajem bez daha
ne, ne želim da stajem
ljubim tebe i sav ti se predajem.
Svaki poljubac uzvaćeni tvoj
s' nestrpljenjem očekuju moje usne
koje žele
svaki sekund s' tobom da podele,
i da se nikada
od usana tvojih ne odvoje.
Za mene usne tvoje pravi su lek,
moje će usne biti tvoje zauvek.
Ni jedne druge usne ljubiti neću,
samo tvoje usne meni donose sreću,
sreću kojoj nema kraja,
pa se pitam
da li je ta sreća meni poslata iz raja.
Želim da nas takva sreća zauvek spaja,
i da nam bude štit od tuge,
da nikada ne poželim usne druge.
Samo na usnama tvojim
ja znam da postojim,
da ću postojati,
da neću usne nikada usnama drugim dati,
moje usne zauvek će tvoje ostati,
i pored tvojih usana biti uvek nasmejane
znajući da mi samo ti ulepšavaš dane,
da bez njih meni sunce ne može nikada da grane,
jer su za mene samo one prave.
Tvoje usne lek imaju mene da leče,
kad mi duša i srce plače
tvoje usne meni tada mnogo znače.
Zato ljubi usne moje,
a ja ću ljubiti tvoje,
i bićemo srećni oboje.

Čekam te

 Čekam te da me osvežiš svojim poljupcima,
 da me pogledaš krupnim smeđim okicama.
 Da mi žmarci kroz telo prođu,
 da me tvoje ruke nežno zagrle,
 a usne sočno poljube.
 Da li ću dočekati taj dan
 ili ću zauvek ostati sam.
 Molim se Bogu svaki dan
 da mi te pošalje noću u san.
 Barem da te sanjam
 ako ne mogu pored sebe da te imam,
 i poljupce stvarne od tebe da primam.
 Noću živim dok se tebi divim,
 a danju ne mogu da se smirim
 jer si od mene daleko ti.
 Možda te tamo neko drugi ljubi,
 dok moja duša za tobom žudi.
 To meni ne smeta,
 i da znam da si na kraj sveta
 tebe uvek čekaću ja
 kada poželiš da mi se vratiš moja malena,
 vrata od mog srca biće ti otvorena,
 da na njih uđeš
 i moja zauvek budeš.

Jesen, ljubav, život

Sreli smo se u jesen,
tvojom dugom kosom bio sam zanesen.
Opčinjen njome ja sam bio
i o njoj uvek snio.
Tvoje zenice boje kestena
s' nogu su me oborile moja malena.
Jagodice tvoje izražene
moje usne da ljube i sad traže
mali moj vraže.
Tvoje usne voleo sam da ljubim,
zbog tebe i sada glavu gubim.
Glavu gubim, razum mi se muti,
ja bih da te ljubim moj nevene žuti.
Ja mira nemam,
na put da tebi pođem ja se sada spremam.
Spremam se već neko vreme,
i pitam se da li ti voliš mene
kao što volim tebe ja,
moja dušo medena.
U mojim mislima si uvek ti,
za mene druga žena ne postoji.
Ti si moja jedina ljubav, žena voljena,
ni jedna ti nije do kolena.
Ni jedna druga nema to što ti imaš,
taj divni osmeh što mnoga srca pleni,
ali ja znam da je upućen samo meni.
Zato ja baš tebe volim,
dok god postojim, za tebe ću da se borim.
Pored tebe ostariću,
neću te drugom dati.
Da te volim to ti kažem sad.
pored tebe ostaću u duši i srcu zauvek mlad.
Starosti se ne bojim,
jer ćeš biti ljubavi ti pored mene,
da te zauvek volim.

Cvete moj

 Ti si najlepša moja ruža
 što mi radost neizmernu pruža.
 Kada otvorim oči
 i kad ugledam tebe pored sebe,
 toliko veliku sreću u mojoj duši osetim,
 istog trenutka mogu da poletim
 i na tvoje usne ponovo da sletim,
 da sladak nektar sa njih ispijem
 i od njega da se napijem.
 Da te ljubim dok noć traje
 slušajući tvoje slatke uzdisaje.
 Volim tvoje latice da mirišem,
 volim kada na tvojim grudima dišem.
 Volim slušati otkucaje tvog nežnog srca,
 volim tvoje oko što u tami zasvetluca.
 U njemu vidim radost moju svu,
 volim kada si uz mene uvek tu.
 Ti me srećnim činiš uvek,
 ja sam tvoj zauvek!
 Tako će biti ma gde bila,
 ti si moja Vila bez krila
 ma gde ti da odeš
 u mom srcu ostaješ.
 Izbrisati tebe iz sećanja nikada neću
 ti si ono što me u životu drži,
 pored tebe otkucaji srca moga sve su brži.
 Ti si moja draga mila,
 moja ćeš zauvek biti,
 čuvaću te kao oko svoje,
 volim te nežno, malo sunce moje.
 Dok mi lice maziš nežno laticama mekim svojim
 ja sam vrlo srećan,
 ja se u tome topim.

Ostajem sam

Večeras se desilo ono
što ni na kraj pameti ne bi mi palo,
baš me u sred srca pogodilo pravo,
to što se večeras dogodilo.
Sve je počelo veoma lepo,
tebi sam verovao slepo
da sumnjičava uopšte nisi verovao ja sam,
a sada vidim da pogrešio sam.
Još uvek ne mogu da shvatim
da ja sreću želim, dok drugi žele da patim.
Gde li ja to grešim,
da li to Bog mene kažnjava ili iskušava?
Želim, volim i veran sam,
a u ćošak sateran sam
da suze ronim u bolu patim,
možda više nikad pravoj sreći neću moći da se vratim.
Suviše sam umoran da se bilo kome predam,
odlučio sam da za sva vremena ostanem sam!
Kada bolje razmislim, bolje je tako
nego da me za sto tri dana opet zaboli glava.
Nisam ja te sreće
da se na mojim vratima viori svadbeno cveće.

Uspomena na ljubav

Na pregradi u ormaru
držim jednu svesku staru,
u kojoj si napisala poruku
meni davno ti,
nek' je proklet onaj
koji nas rastavi.
To je bilo vreme
kada si bila zaljubljena devojčica u mene.
Ne želim kriti
i ja sam voleo tada
s' tvojih usana slatke,
dečije poljupce piti,
jer sam osećao da nas nešto veže.
Da li godine lude
ili zabranjeno voće,
samo znam da je tada
srce moje samo tebe htelo,
sa devojčicom drugom
uvek se osećalo neveselo.
Nisam znao kako da ti kažem,
sramezljiv sam bio.
Dobro se sećam tvojih nežnih reči
kako me voliš,
i da niko nikada to neće moći da spreči.
Odrasla si pre nego ja
više za mene nisi imala interesovanja.
Ja nisam prestao da se glupiram,
mislio sam da tvoju pažnju tako još uvek okupiram.
Tebe više nisu privlačile
moje smešne budalaštine,
jer nisi više bila mala curica
nego dama koja traži kralja po svojoj meri
koji će da je vodi u svet novi,
da joj se ispune sanjani snovi.
Mislila je da mora biti neko
nije znala da ne mora ići daleko,
da ne treba žuriti i za lažnim kraljevima juriti.
Samo malo da je sačekala
ne bi joj srce slomio i dušu rasporio,
bila bi sada sa mnom srećna ona
i mahala deci sa naseg balkona.
Čuo sam da je negde daleko
i da o njoj ne brine niko,
kada bih znao gde je sada ona
išao bih da je nađem, dovedem
i sa njom zajedno ostak svog života provedem.
Ja se promenio nisam
još uvek pravim iste budalaštine
smejem se sam sebi i lepo mi je
pored moje nemaštine
koju ni od kog ne krijem,
ja se uvek srećno smejem!

Zimske čarolije ljubavi

Čekam budan pored tebe i želim,
da osetiš čari divnog zimskog jutra,
ušuškana u krevetu
jorganom od pamuka.

Dok se lagano budiš
tražeći moju ruku
na mekom jastuku,
ja ti nudim usne svoje.

Zatvorenih očiju primičeš se sanjivo,
umilno meni,
da te nežno ljubim
to tvoje srce sada želi.

Dok napolju sneg veje
i mraz na prozore okove stavlja,
u čaroliji toj
želiš da budem samo tvoj.

Ti me nežno ljubiš,
i poljupce moje primaš,
nežne zagrljaje moje dočekuje
s' radošću nežno, toplo telo tvoje.

Ono priželjkuje da dodiri ne prestanu,
i da snežna zima
okove svoje još jače stegne
jer tebi se ne odlazi od mene.

Želiš da skoro ne dođe kraj,
pošto ti je toplo,
nežno i milo,
i prija ti moj zagrljaj.

Mesto da cvokoćemo od zime,
mi drhtimo,
ali ne od hladnoće
već od naše topline.

Što je zima hladnija naša tela su vatrenija.
U nama se vatra razbuktava,
to samo može kada je ljubav čista,
ljubav prava.

Takvu ljubav ne može svako da ima,
moraš imati vedru dušu
i čistotu u srcu,
da bi pronšao istu takvu dušu.

Da nađeš isto takvo srce koje želi
sve ovo s' tobom da deli, život celi,
da bude srećno kao što si i ti,
da osim čiste, iskrene ljubavi, ništa više ne želi!

Tajna želja

Tajna želja moja
oduvek si ti bila,
samo ja to nisam pre znao
dok te nisam upoznao.
Mučilo nešto jeste mene,
sretao sam mnoge žene,
mrsio njihove kose raspletene.
Ljubio oči, lice, usne
sve to uzalud beše,
one samo moje godine
u nepovrat odneše.
Srećan bio nisam ja
dok tebe ne upoznah
jednog dana na obali Dunava.
Nisam znao sreća šta je
dok nisam osetio tvoje tople,
nežne zagrljaje.
Nijedna druga to mi nije mogla dati,
od tad samo tebe srce pamti.
Dok tebe nisam sreo
osećao sam kako moje srce samo pati.
Sada, kada imam tebe,
iz korena promenio sam sebe,
nisam više onaj čudni,
bučni mrzovoljni tip,
već staložen, miran, veseo i tih.
Ti si imala nešto u sebi,
srce me je od tad vuklo samo tebi.
Sve do sada mi smo skupa
a još kao prvog dana
za tobom srce moje lupa.
Tajna želja više tajna nije,
pronašli smo se moje zlato,
moje najmilije.
Ostajemo zajedno
do duboke starosti,
kada ćemo se prisećati
naše divne mladosti,
u kojoj sada uživamo
dok jedno u drugo gledamo,
i bez reči misli čitamo,
bez pitanja znamo sve
jer me dobro znaš
i ja znam te.
A tako je malo falilo
da ne pronađem te!
Ipak na kraju moram reći volim te!