Obriši suze jer ja sam tu

Zašto su ti suzne oči,
čemu tužan pogled taj,
iz kišne noći
sunce se ponovo rađa, znaj.
Ma šta da se desilo,
nemoj da te to pogađa.
Ti si uvek bila jaka,
imala si srce kao u juaka.
Hvatala si se u klinč
sa životom teškim,
i dobijala svaku bitku,
ispravi me ako grešim,
želim da te utešim.
Šta je to tako crno
da je izazvalo iz tvog oka vlažnu kap,
što ti je niz lice ostavila gorak trag?
Noć hladna, duga,
na tvom licu tuga,
u tvom srcu čemer i jad,
otvori mi dušu, izjadaj se sad.
Znam, nije lako da počneš priču tvoju,
ali izjadaj se, olakšaj dušu svoju.
Duši će tvojoj lakše biti,
ako imaš nekog s' kim ćeš teret podeliti.
Spreman sam pola tereta preuzeti na mene,
osloni se i isplači,
evo ti moje rame.
Imam vremena, ne žuri,
obriši suzu,
ne daj joj da niz obraz ti curi.
Nije sve crno kako se čini,
uvek se nađe izlaz,
zato ne brini.
Nismo sami na ovom svetu,
za tvoju tugu reci svom drugu,
ja ću Boga moliti da ti suze obriše,
sreću vrati,
da tvoja duša više ne pati.
Ako je potrebno patiću ja,
moliću Boga
da suze iz tvojih očiju izbrše,
ako je potrebno,
neka moje ne budu suve nikada više,
i da moja ruka
od sada samo s mog lica suze briše.
Ja sam život proživeo svoj,
dobro i loše,
plakao, smejao se,
radostan i tužan bio,
ali tugu kao što je u očima tvojim
prvi put sam sada video
i pomalo se bojim.
Ko je toliko bola tebi naneo,
šta li ti je to uradio,
da ne možeš da zaboraviš,
već da svoje mlado srce tugom moriš,
i polako veneš,
dušu suzama truješ.
Pogledaj gore, trgni se!
Pored sebe, imaš mene,
imaš nekoga ko će da te uteši
snage da ti da,
veruj mi kroz sve to što ti prolaziš,
jednom davno prošao sam i ja.