Izgubio sam te

Jeste da je već dosta odmaklo od jutra,
i odavno je tama na zemlju pala.
Samo što sam ja ostao
u onom danu kada sam ti se divio
i pogledom kroz srce tvoje
ugledao dušu tvoju,
a ona je, duša tvoja,
u trenutku tom bila tako čista,
od čistote sva je blistala,
da te volim ona je znala.
Da vedre zrake u njoj vidim,
pozitivno u tebi je bilo sve,
dok jednog dana ne izgubih te.
Sad lutam kejom dugim
i borim se sa tugom mojom
nikada te neću više zvati svojom.
Unela si vedrinu u život moj
kada si ušetala u srce moje.
Nije trajalo dugo,
izgubih te moja tugo.
A mislio sam da ću te zvati srećom,
i to onom najvećom.
Ušla si u moju dušu i napravila dar mar,
a kada si otišla izazvala si veliki kvar.
Sada svake noći imam košmar.
Priviđaju mi se čudne slike,
u sred noći čujem krike.
Trgnem se iz sna,
vidim pored mene nisi moja malena.
Više oka ne mogu da sklopim,
od tuge svakim danom sve više kopnim,
sušim se kao grana,
gadi mi se svaka hrana,
kakve li si čini na mene bacila
da ne mogu bez tebe ni da dišem,
svaki čas suze brišem.
Znam da je to moja greška,
tvoje lice nekom drugom sada se smeška.
Suze moje tebi nisu važne,
tvoje emocije prema meni bile su lažne.
Lažne emocije, lažan smeh,
o kakav sam ja imao peh,
moje suze ne idu uz taj smeh.
Zato neću više da tužim,
okrećem novi list,
ispred svoje savesti sasvim sam čist.
Potražiću ljubav novu
i zaboraviti na tugu moju.
Tuga nikom nikada ništa dobro donela nije,
vreme leči sve
pa i moju tugu izlečiće.