znam, to je bilo prošlog proleća.
Upoznali smo se slučajno,
slučajno smo se sreli,
razmenili dve tri reči,
a pogledima se razumeli.
Nisam čovek koji mnogo priča,
to te je privuklo,
jer ne ličim na svakidašnjeg mladića.
Ni ti nisi kao cure druge,
u očima tvojim nije bilo tuge,
niti sete,
ostavljala si utisak dame zagonetne.
A ja zagonetke volim
tvom osmehu nisam mogao da odolim.
Tako krenuh pričati sa tobom,
a ti me načini tvojim robom.
Pričati znaš fino,
svaka priča zanimljiva tema,
sretoh ženu kakve na svetu više nema.
Imadoh sreću da na tebe naletim,
i sada mi je oko srca toplo kada se toga setim.
Volim slušati tvoje duge priče
što na bajke liče,
a opet prave, stvarne,
otkrivaju mi o tebi mnoge tajne.
Tajne koje do sada nikome nisi rekla,
jer ni u jednom mladiću
poverenje do danas nisi stekla.
Imao sam sreću tu da sam baš ja taj,
tvoje poverenje neću nikada izigrati, znaj.
Meni nikada dosadno biti neće,
uz tvoje priče koje nijedna na drugu ne liče.
U njima su uvek vesele teme,
ti znaš da tako srećnim činiš mene.
A ja znam da poljubac moj,
posle ispričane priče meni tebe veseli,
zato ti ga rado dajem
i slušati tebe ne prestajem.
I tako idemo u krug,
ja te slušam kao da sam ti drug.
Poljubac ti dajem kao mladić tvoj,
moraš priznati da smo čudan spoj.
Možda smo čudni svetu,
šta nas biga
volimo da se smejemo u duetu!
Nikada tvoj osmeh nemoj skrivati,
a ja ću u njemu uvek uživati.
Нема коментара:
Постави коментар