Bivša ljubav

 Sećam se jeseni te
 kada sam ostao bez nje.
 Nije bilo suza, samo jedno zbogom,
 rekla je ,,Ostavljam te, neću više s' tobom.
 Idem, dosta mi je, gušiš me.
 Odlazim, doviđenja!
 Nisam više tvoja,
 tražim nova uzbuđenja"!
 Ostao sam bez reči,
 nisam mogao ništa da kažem,
 u dubini duše znao sam
 da se sa tim ne slažem.
 Voleo sam je kao ni jednu do tad,
 najsrećniji sam bio
 kada sam s njom šetao kroz naš grad.
 Ona je bila kao ni jedna druga,
 iako je sada bivša ljubav moja,
 za njom u mom srcu vlada ogromna tuga.
 Tugu izlečiti neću moći,
 još uvek vidim njene smeđe oči.
 Ni sad ne znam što je tako moralo biti,
 da od najdraže
 bivša ljubav moja ona postane.
 Neću joj ime spominjati
 ne zbog mene, već radi nje.
 Čuo sam da se udala i decu dobila,
 a meni srce mačem probila!
 To sam isto hteo i ja sa njom da ostvarim,
 a eto ostalo mi samo da za tim žalim,
 i sam da starim, starim.
 Moja bivša ljubav
 sigurno se mene više i ne seća,
 sada drugog zove "Ti si moja sreća"!
 Njemu tepa ,"Dušice moja lepa"!
 Ko zna gde je sada ona,
 na kom kraju sveta je moja bivša ljubav,
 da li joj umesto trnja
 sada stazom cvetaju ruže,
 ili su joj noći od godine duže?
 Ako se u pesmi ovoj pronađe
 verovatno zna gde može da me nađe.
 Da popričamo kao stari znanci,
 možda se izvine mojoj staroj majci,
 koja ju je zavolela
 i nadala se da neće moja bivša ljubav biti,
 već da će sin njen svoje gnezdo s njom sviti.