Dođi

San mi na oči ne dolazi,
a sunce već izlazi.
Ponovo o tebi maštam
vrati mi se, sve ti praštam.
Dođi meni još danas,
želim čuti tvoj mio glas,
za mene je to jedini spas.
Spasi me dok zora sviće,
ti si moje voljeno biće.
Voljeno biće bez kog ja ne mogu,
bez tebe umoran od života padam s nogu.
Umoran sam sve više, svakog dana,
požuri, dođi ako si i ti sama.
Vreme sporo teče,
polako me bez tebe ubija,
vrati mi se sada ti moja najmilija.
Sigurno da i tebi dani traju kao godine,
dođi skrati svoje to vreme
koje nekako sporo ti prolazi bez mene.
Dođi skrati sebi dane i noći,
budi i meni od pomoći.
Želim da sa tobom provedem
ostatak svog života,
molim te dođi,
moliti tebe nije me sramota.
Voleti kao što volim tebe niko ne ume,
a bojim se da te i ne razume,
kao što sam razumeti znao tebe ja,
i što mene razumeti niko neće
nikada kao što si ti,
nemoj to sada zaboraviti.
Priseti se, nije bilo tako davno,
volela si me to su svi znali,
bili smo najlepši par,
u srcima našim grejao nas je ljubavni žar.
Žar koji si ti zapalila,
još se ugasio sasvim nije,
a odlaskom tvojim duši si mi boli nanela,
koje sam izlečiti ne mogu,
samo ti znaš ranu sa duše da izvidaš
da je zaceliš.
Hajde dođi, nemoj više bolima da je kidaš!
Potrebna ti si meni,
ja te tražim u svakoj ženi.
Znam tebe neću ni u jednoj naći,
i da ni u jednoj ne možeš biti ti.
Mnoge na tebe liče,
ali ni jedna nalik nije na tebe iz naše priče.
Ne mogu čak ni prići,
one nisu kao ti,
a što je najgore
ja ne mogu bez tebe zaspati.
Kada bi zaspati mogao
možda bih te usnio,
pa makar bilo i kratko
znam da bi mi bilo slatko.
Ko će meni biti od pomoći
ako ti ne čujes moj vapaj,
umreću bez tebe znaj.
Ne, ne, ne želim da završim tako,
dođi, zagrli me jako,
da osetim tvoju blizinu
i davno poznatu onu toplinu.
Da pored tebe mirno zaspim,
i probudim se srećan sasvim.
Uspavaj me, želim srećan kraj,
a imaću ga samo pored tebe moja ljubavi znaj.