Nisam čovek za tebe

Daj ne stavljaj mene
u okvire kalupa svog.
Nisam stvoren da budem
voljeno biće od bića tvog.
Niti nekog mogu da volim.
Srce okrutno imam,
osećajnost mi je strana,
to je moja najveća mana.
Pokušavale su da me mnoge vole,
nanosio sam im teške bole.
Moje srce nije umelo da voli.
Ja sam čovek veoma čudan,
svaki pokušaj biti sa mnom je uzaludan.
Na mojim zidovima vise
još davno okačene zablude,
još sanjam divlje konje i zrele lubenice,
na ovom sajmu ludila
ja sam samo loš pesnik
nekog lošeg vremena,
kog si ti upoznala
a kakav sam, nisi ni znala.
To što si me volela, velika ti hvala!
Ništa sem toga ne mogu ti dati,
takav sam ti ja
zbog tog, molim te, ne pati.
Da li je greška u meni,
ili čudo prirode
to nikada nećemo znati ni ti ni ja,
pa najbolje je da se rastanemo,
svako svojim putem da krene,
zaboravi ti mene
nisam vredan ljubavi tvoje
ledeno je srce moje.
Velika hladna santa na njemu stoji,
ni poljupci je otopiti neće tvoji,
nikada te neće voleti.
Da ne bi postala ista kao ja,
idi od mene, nađi drugoga,
koji će moći toplinu da ti pruži
koju već ima tvoja duša
i koji će moći srce tvoje u svemu da posluša.
To ti po svemu zaslužuješ,
idi, i nemoj za mnom da tuguješ!