Budi moje more

Ja nisam ja, moja malena,
bez tebe tužna mi jutra sviću,
nigde mir svoj da nađem,
bez tebe ne mogu da se snađem.
Lađe mi mutnim vodama plove,
ti ne čuješ da srce te moje zove.
Talasi me zapljuskuju,
bure tuku, dnu me vuku,
tebe nema da mi pružiš ruku,
ruku spasa da se za nju uhvatim
tamne dubine da se spasim!
Očekujem da te vidim,
osluškujem ne bi li čuo tvoj glas,
priželjkujem da vidim tvoje milo lice,
dok život me lomi čekam, nadam se,
u tebe uzdam se
da ćeš uspeti da me nađeš
i izvučeš na ostrvo sreće,
što čeka samo nas,
da nam pruži sve ono što nismo imali
a čitavog života samo to smo želeli.
U nadanju mi prolazi svaki dan,
nikako da se ostvari moj jedini san,
da ti budeš moje poslednje more
uz koje će mi biti najlepše zore.