Odlazi tiho

Ako moraš otići, idi,
samo tiho, nečujno
dok još spavam!
Znaš neću moći da izdržim
dok odlaziš
ako te budem gledao,
jer tvom sam se biću sav predao.
Više svoj nisam ja,
i to me pomalo zabrinjava.
Mislim da bez tebe neću moći,
zato te molim
odlazi još ove noći!
Nemoj se osvrtati,
ni poljubac nemoj mi na usne ostavljati
za kraj,
bojim se srce će mi pući,
šta ću sutra sam u praznoj kući.
Bolje je ovako,
odlazi tiho, nečujno, polako
dok svanula još nije zora,
kada se već rastajati mora.
Želim da te ne boli kada me ostaviš
i da me lako zaboraviš,
kao da me nisi znala.
A ja ti moram reći hvala,
bilo mi je lepo dok si pored mene bila,
nisam osećao gorčinu, tugu,
voleo sam te iz srca iz duše
a sada se moji snovi ruše.
Svestan sam toga,
znao sam da ne može dugo da traje,
ali koliko god živim
pamtiću tvoje tople zagrljaje.
Znam, niko me neće voleti kao ti,
ni sa jednom drugom
neće mi se ostvariti sni,
koje sanjao sam ja
uz vreli poljubac tvojih usana,
uz oka tvoga sjaj,
dok mi nisi rekla jedog jutra
da je svemu tome kraj.
Zašto je tako moralo biti,
ostaje pitanje bez odgovora.
Moj dalji život živim samo jer se mora.