Put do srca tvog

Noćas sam sanjao da si pored mene.
Iz sna sam se prenuo,
tebe kraj sebe nisam ugledao.
Shvatio sam da je to samo moj san
da sam ti samo u mom snu tako drag.
U sobi u kojoj boravim
bez tebe mir svoj ne nalazim.
Ne znam kako je tebi bez mene,
meni bez tebe dođe da sečem vene,
da ovu uzburkanu vrelu krv zbog tebe prolijem,
pošto ne mogu da te dobijem.
Iako sam toga svestan,
ja sam na sebe i bez razloga besan.
Neću moći da se smirim,
moram u tvoje srce da zavirim!
Da mi ono kaže da me voli,
ili makar da me slaže
da u tvom srcu od mene niko nema draži.
Slaži me samo malo
da ti je do mene stalo,
da i ti o meni sanjaš,
da tugu od ljudi sklanjaš,
kada si sama da o nama maštaš,
kako se osećam da me ti shvataš,
i da želiš jednog dana da se desi
da te pronađem na staroj adresi.
Da ostanem pored tebe,
poljupcima smirim uzburkanu krv tvoju
i moju što teče kroz vene,
a da ti do kraja života ljubiš samo mene.
Samo mene i nikog više,
da te samo ja činim srećnom i večno mladom,
da sa mnom želiš prošetati našim gradom,
podeliti radost s pticama
što za nama lete i veselo cvrkuću,
da si ljubavi moja, prava žena za moju kuću.