Dok se ljubimo

Dok te gledam kako mirno spavaš
u meni želja se budi
da ti moje usne nežno ljube lice
i okice, moja malena devojčice.
Ali srca nemam
da okice tvoje nežno ljubim ja,
jer ne želim da te iz divnog budim sna.
Znam da sanjaš mene da sam pored tebe,
da ti svoje usne dajem
ljubeći tebe ne prestajem.
Ostajem bez daha
ne, ne želim da stajem
ljubim tebe i sav ti se predajem.
Svaki poljubac uzvaćeni tvoj
s' nestrpljenjem očekuju moje usne
koje žele
svaki sekund s' tobom da podele,
i da se nikada
od usana tvojih ne odvoje.
Za mene usne tvoje pravi su lek,
moje će usne biti tvoje zauvek.
Ni jedne druge usne ljubiti neću,
samo tvoje usne meni donose sreću,
sreću kojoj nema kraja,
pa se pitam
da li je ta sreća meni poslata iz raja.
Želim da nas takva sreća zauvek spaja,
i da nam bude štit od tuge,
da nikada ne poželim usne druge.
Samo na usnama tvojim
ja znam da postojim,
da ću postojati,
da neću usne nikada usnama drugim dati,
moje usne zauvek će tvoje ostati,
i pored tvojih usana biti uvek nasmejane
znajući da mi samo ti ulepšavaš dane,
da bez njih meni sunce ne može nikada da grane,
jer su za mene samo one prave.
Tvoje usne lek imaju mene da leče,
kad mi duša i srce plače
tvoje usne meni tada mnogo znače.
Zato ljubi usne moje,
a ja ću ljubiti tvoje,
i bićemo srećni oboje.