Čekam te da me osvežiš svojim poljupcima,
da me pogledaš krupnim smeđim okicama.
Da mi žmarci kroz telo prođu,
da me tvoje ruke nežno zagrle,
a usne sočno poljube.
Da li ću dočekati taj dan
ili ću zauvek ostati sam.
Molim se Bogu svaki dan
da mi te pošalje noću u san.
Barem da te sanjam
ako ne mogu pored sebe da te imam,
i poljupce stvarne od tebe da primam.
Noću živim dok se tebi divim,
a danju ne mogu da se smirim
jer si od mene daleko ti.
Možda te tamo neko drugi ljubi,
dok moja duša za tobom žudi.
To meni ne smeta,
i da znam da si na kraj sveta
tebe uvek čekaću ja
kada poželiš da mi se vratiš moja malena,
vrata od mog srca biće ti otvorena,
da na njih uđeš
i moja zauvek budeš.
Predivna pjesma , svaki stih poklonjen iz srca to može samo onaj koji voli, da se daje.
ОдговориИзбриши