Jesen, ljubav, život

Sreli smo se u jesen,
tvojom dugom kosom bio sam zanesen.
Opčinjen njome ja sam bio
i o njoj uvek snio.
Tvoje zenice boje kestena
s' nogu su me oborile moja malena.
Jagodice tvoje izražene
moje usne da ljube i sad traže
mali moj vraže.
Tvoje usne voleo sam da ljubim,
zbog tebe i sada glavu gubim.
Glavu gubim, razum mi se muti,
ja bih da te ljubim moj nevene žuti.
Ja mira nemam,
na put da tebi pođem ja se sada spremam.
Spremam se već neko vreme,
i pitam se da li ti voliš mene
kao što volim tebe ja,
moja dušo medena.
U mojim mislima si uvek ti,
za mene druga žena ne postoji.
Ti si moja jedina ljubav, žena voljena,
ni jedna ti nije do kolena.
Ni jedna druga nema to što ti imaš,
taj divni osmeh što mnoga srca pleni,
ali ja znam da je upućen samo meni.
Zato ja baš tebe volim,
dok god postojim, za tebe ću da se borim.
Pored tebe ostariću,
neću te drugom dati.
Da te volim to ti kažem sad.
pored tebe ostaću u duši i srcu zauvek mlad.
Starosti se ne bojim,
jer ćeš biti ljubavi ti pored mene,
da te zauvek volim.