Zbog jedne žene

Ne pitaj me ništa ti,
ne pitaj me šta radim u ovo doba,
zašto mi je tamna soba
kada sunce izlazi
a meni kao da zalazi.

Zašto suze lijem
od koga tugu krijem,
zašto svake noći pijem.
Zašto mi je život gorak,
zašto u mehani tražim konak,
zašto mi se kući ne ide,
zašto neću da me takvog vide.

Reći ću ti istinu o meni,
srce dadoh jednoj ženi.
Lepa ona beše kao julski cvet,
njom sam bio obuzet.
To osećanje držalo me dugo,
i sada me drži.

Rekao sam joj sve,
verovao da i ona voli me.
To je greška bila moja,
prema meni nije osećala ništa.
Htela je avanturu za jedno leto,
i sada o njoj razmišljam često.

Zašto nju baš ja da sretnem
i da pokleknem?
Bio sam lak plen,
a nisam bio tip njen.
Trajalo je mesec, dva
kao u sladunjavim serijama.

Jednog jutra otišla je iz mog grada.
Na koju stranu, ne znam ni sada.
Neko kaže da je otišla na jug...
Neka je, nek' joj je srećan put!

Drugi vele glavu gore,
ne daj tuge da te more!
Nije ona toga vredna,
da ti noćna mora bude,
hajde druže vrati se među trezne ljude.

Nije vredna patnje tvoje,
pusti sunce u život tvoj,
ne misli više o njoj!
Žena će biti, zato nemoj piti,
suze liti,
već se opameti,
ne vredi ni zbog jedne žene mreti.