Pišem ti poslednji put

 Pišem ti poslednji put
 ne, ne nisam na tebe ljut,
 ljut sam na sebe samog
 što ti svoje srce dadoh
 a nisam znao da će duša da me zaboli
 kada saznadoh da me tvoje srce ne voli,
 kada saznadoh da je sve to varka bila,
 da me nisi nikada ni volela
 i da te ni jedna moja suza nije bolela.
 Kako da oprostim sebi
 što toliko verovah tebi
 kao do tada nijednoj drugoj ženi.
 Nijedna ne osvoji srce moje,
 samo si ti znala sve tajne njegove,
 pa ipak ga u crno zavi
 moj Anđele garavi.
 Ja sam bio za tebe samo broj,
 a ti si u moje srce unela nespokoj,
 koji ne može lako da prođe,
 još očekujem da mi biće tvoje u zagrljaj dođe.
 Srce bi htelo a razum se buni,
 šta da radim ne znam ni ja sam,
 da li razum da poslušam
 ili srcu želju da ispunim
 i da te još jednom potražim?
 Prolazim kroz teške dileme
 i pitam sebe šta si to uradila od mene,
 da ne mogu te izbrisati iz srca,
 koje svake noći gori.
 Tebe bi pozvalo a razum kaže ne
 i stavlja tačku na sve što bilo je
 više ne može biti,
 moram se zauvek od tebe oprostiti!