Uzburkano more tuge

Moja ljubav prema tebi
još uvek je jaka,
ne mogu lako da te zaboravim
nedostaje mi sitnica tvoja svaka.
Nedostaje mi jutarnji pogled mio tvoj,
nežne reči tvoje: "Dobro jutro mili moj".
Osmeh blagi tvoj
što ga meni daješ,
dok jutarnju kafu ispijamo
i u priči našoj uživamo.
Nedostaju mi tvoji koraci po kući,
kad je hladno tvoji poljupci nežni, vrući.
Nedostaju mi tvoje nežne ruke male
što su nežno po licu mene milovati znale.
Tvoja narav tiha, vedra,
tvoja kosa, tvoja nedra.
Tvoja ljubav prema meni se gasi,
sada me zapljusku samo tuge talasi.
Talasi su veliki, snažni,
vuku me samom dnu,
da mi ruku pružiš,
da me spasiš tebe nema tu.
Na dno mora kada padnem
ni grob moj znati se neće.
Kada prođeš pored mora
baci buket cveća
i dobro znaj
ti si bila moja jedina, prava sreća,
a u moru sam doživeo svoj kraj.