Plamen ljubavi

Dan za danom se niže,
tuga mi je sve bliže,
samoća me guši,
nemam kome da kažem
ono što mi leži na duši.
Duša je moja gorčine puna,
ne želi ljubav iz računa.
Srce tugu krije,
meni do života nije.
Oko mi suzu lije
i lice mi mije,
od kada tebe nema
nikada suvo ono nije.
Ne želim život da proživim sam,
tebe drugom da dam.
Zakasnio sam samo malo,
od sreće meni ništa nije ostalo.
Ostale su samo noći duge,
i oči moje pune tuge.
Nikada ja neću proći ispod duge,
a duga znači sreću
koju ja doživeti nikada neću.
Osećam tugu što mi dušu razdire,
jer te moje oči ne vide više,
i srce mi kuca sve tiše i tiše
kada pomislim da kosu tvoju
sada drugi mrsi i miriše.
Ne mogu da zaspim
za tobom sam odlepio sasvim.
Ne mirim se sa tim
da te potpuno gubim,
nada još u meni postoji,
sve dok i najmanji plamen ljubavi u mojoj duši gori.