Tvoje oči

Ne gledaj iza sebe,
nikog nema pored tebe,
daj mi tvoju ruku
kreni smelo u susret sreći,
ne daj moju ruku da uzme neko treći.
Za našu sreću borimo se sami,
dugo smo koračali po tami.
Na kraju puta naiđoh na tebe,
ti si prva spazila mene.
Ja ugledah svetlost na kraju tunela,
taman kada si odustati htela.
Iste sudbine smo ti i ja
ali ona nas je ipak spojila.
Da ne lutamo više sami,
dajem ti moju ruku,
da nađemo skonište od tuge
gde nam dani i  noći neće biti tužne,
jadne i duge.
Drži me čvrsto za ruku i ne puštaj,
čudna su vremena
ne želim da opet budem izgubljen
ni ti izgubljena,
ostanimo zajedno
sreća nam je namenjena.
Dugo nam je trebalo
jedno drugo da nađemo
lakše ćemo u životu skupa da se snađemo.
Sada mene imaš ti,
krenimo u lepše sutra,
budimo srećni mi.
Retko ko može da kaže u mraku tuge
da je na kraju tunela pronašao oči boje duge.
To behu oči tvoje
koje do sada video nisam,
koje imaju čudan sjaj.
Nisam do sada takve oči sreo,
koje govore i kada usne ćute
ja znam šta tvoje oči slute.
Slute sreću tvoju i moju,
ja te molim da ispune želju svoju,
pusti ih da budu moje
jer su mi donele sreću znaj,
kada sam ih ugledao
kao da sam u njima video pravi raj.
Da njih nije bilo
ko zna gde bi završili nas dvoje,
možda bi još lutali tunelima mraka
i nikad' ne bi izašli iz ćorsokaka.