Nisi više moja

Nisi više moja,
gotovo je sve,
ja više nemam te.
Otišla si od mene
jedne letnje noći
i ostavila me
da patim u svojoj samoći.
Ne znam kako ću
preživeti ove dane,
bez tebe srce će da mi pukne,
da mi stane.
Samoća mi teško pada,
moram hitno iz ovog grada,
da me na tebe ne seća,
i na one zlatno žute boje
sunca na zalasku
kada si nežna osećanja
probudila u meni,
dok smo šetali parkovima
oboje zaneseni!
Mislio sam da srce tvoje
prema meni ista osećanja ima,
verovao da kraj nikada doći neće,
a sada vidim da sam čovek usamljen
bez imalo sreće!
Za moju sreću nema više nade,
i moji dani uzaludno teku,
još ponekad silazim na reku
pored koje šetao sam sa tobom
držeći te za ruku,
gledao ti oči pune sjaja,
taj se pogled ne zaboravlja.
Divio se osmehu tvom,
u blistavom oku
video sreću tvoju
koju nisi htela kriti,
htela si me večno ljubiti.
I onda kao grom iz vedrog neba,
desilo se ono što ne treba.
Srela si oči druge,
ostavila moje pune tuge,
koje za tobom i danas plaču,
a duša oseća beskrajnu tugu,
povlači se u sebe,
jer moje srce ne želi
nijednu drugu osim tebe!