Nek' te sreća prati

Moja zvezda više ne sija,
jer jedna ljubav noćas se gasi,
oblak sunce će da ugasi.
Srce boli, oko suzi,
u duši umesto sreće
gore tuge sveće,
koje više niko ugasti neće,
niti će mene od tuge da spasi,
suza oko moje sve više kvasi.
Ne krivim tebe ja već sebe
što sam te voleo od zemlje do neba.
Verovao sam tvojim rečima
da ćeš sreća samo moja biti,
da se nikad pokajati neću
što tebi sam srce dao,
i da mi nikad neće biti žao.
Verovao sam u sve što si mi rekla,
ali večeras suza mi je iz oka potekla.
Ne znam kako da je zaustavim
i onaj osmeh mome licu da vratim.
Bio sam radostan kada sam upoznao tebe
i bio pijan od sreće.
Bolje da sam srce svoje na vreme zaključao ja,
ne bih sada suze lio noćima,
dok mi misli tebi putuju
i usne se tebi nude,
a plačem zbog ljubavi izgubljene.
Ni slutio nisam ovakav kraj,
mislio sam da cu s' tobom naći obećani raj.
Raj je s' tobom neko drugi našao
i mene u ponor pakla gurnuo,
iz koga izaći neću
i u njemu u samoći umreću.
Polako umiraću,
ali za tvoju sreću Boga moliću.
Moliću Boga ja da ti sreću da,
jer si je sa mnom toliko želela
a nisi je ostvarila.
Kada dosegneš sreću svoju
ispuni želju moju,
okreni se prema istoku,
pogledaj nebo plavo,
podari mu osmeh i reci: "Gogo zdravo
imao si pravo.
Ja sam srećna kao nikada do sada,
spominjaću te svakoga dana,
da tebe nije bilo
ostalo bi prazno moje krilo."
Veruj, tvoj osmeh će mi reći
da konačno kraja nema tvojoj sreći,
što sam toliko želeo
da ti se na kraju ispunilo.
Drago mi da si našla srodnu dušu
koja je uspela da prekine tvoje tmurne dane,
i donela sreću u tvoj život
da konačno tebi sunce grane,
da večno sija
i nikada ne prestane
moja voljena.