Tišina je moj drug

Tišina je moj drug,
Osećam je oko mene svud,
Nikog nema, ona pored mene nije,
U tišini moje srce tugu krije.
Tugu krije, sreći se ne nada,
Samo se pita: „gde li je ona sada?“
Odgovor znam ne može čuti,
U tišini prolaze minuti.
Sati idu, dani se nižu,
U sebi osećam savest grižu.
Zašto sam dopustio da ode,
Kada je bila deo moje slobode?!
Sa njom tišina nije postala,
Uz njen osmeh
Što mi je svakim danom darivala.
Plime tuge stalno nadolaze,
I moje misli njoj odlaze,
Tišina misli me guši,
Nemam snage,
Oko mene sve se ruši.
Tišina nadvladaće sve,
Ja sam ostao sam, bez nje.