Tajna i ja

Tajne moje duše
niko ne može da zna,
ni ono zbog čega se moji snovi ruše,
to znam samo ja.
Nikom ne želim da kazem istinu pravu,
zašto uvek držim pognutu glavu,
zašto nema osmeha na mom licu,
i zašto te podsećam na ranjenu pticu.
Tajna ostaće tajna,
i kada me ne bude bilo,
zašto sam imao polomljeno krilo.
Kada sam trebao da letim,
i da se radujem svemu,
platio sam visoku cenu.
Samo to ostaje duboko u meni,
nikom neću reći,
pa čak ni voljenom biću,
zašto tajnu krijem
i noćima pijem.
Tražim utehu i zaborav,
trujem sebe, ne mmislim na sutra,
sam sa čašom praznom,
ispijenom do dna, dočekujem jutra.
Jutro dođe i prođe,
tajna u meni zaključana i sada osta,
kafana pozdravlja svog zadnjeg gosta.
I tako iz dana u dan
sa tajnom ja ostajem opet sam,
nikome neću da je odam.