Grešna duša

Snivam snove grešne duše moje.
Duša greši, nema ko da je teši.
Kada bi ona bila tu,
ne bih grešne misli imao ja.
Svu nežnost, pažnju, ljubav svu,
njoj bih samo dao,
i samo njoj uvek pripadao.
A pošto ona pored mene nije,
đavo u meni ne miruje.
Stalno mi šalje nove snove,
ne bi li pod svoje uzeo dušu i srce moje.
Moram da se smirim,
ne mogu više tako da živim.
Nadam se da nije kasno,
da prestanem sa tim,
sve više sebe sa lošim snovima gušim.
Odupreću se njegovim silama,
pomoliću se Bogu i anđelima
da sa mnom budu,
misli moje da očiste,
i na pravi put da me vrate,
sa dobrom ženom da me spoje.
Lako neće biti znam,
teška je borba ta,
između dobra i zla.
Moram volju jaku imati,
i pred njim ne pokleknuti.
U tome će mi pomoći dobri Bog,
pobediću Lucifera zlog.
Baciću ga na lomaču,
čitanjem Jevanđelja njega sagoreću.
Poslaću ga tamo gde i pripada,
da će izaći iz pakla ne sme da se nada.
Uz mene će biti armija anđela,
uz koju ću siguran biti,
i takve snove nikada više neću sniti.
Jedna žena biće mi podrška u svemu tome
koja će biti u domu mome.