Gorčina

Posle tebe pustosš i prašina,
u ustima opor ukus kiseloga vina,
a u duši gorčina.
U srcu jad i tuga,
ne mogu prežaliti i neću da te zameni druga.
Otišla si, ni reč rekla nisi,
a da ću da patim znala si.  Znala si od prvog dana
ako me ostaviš na duši
da će da se otvori rana.
Rana duboka je ta,
nisam to od tebe očekivao ja.
Moja ljubav ti si bila,
a sada vidim da ja nisam bio ljubav tvoja,
i ako si ti bila jedina moja.
Šta mi sada preostaje,
što je od tebe, dosta je.
Neću više suze da brišem,
već pokušati iz sećanja tebe da obrišem.
Znam to neće lako biti
ali pokušati moram, nemam šta izgubiti.
Izgubiću samo ovo što je u meni sada,
da nastavim dalje, pokušaću kao nekada.
Znam da sam rekao
da druga zameniti ne može mesto tvoje,
ali ako te ne zaboravim
mogu se oprostiti i od sreće svoje.
Zato bolje tebe da dam zaboravu,
možda nekada i nađem ljubav pravu.
Možda me već čeka,
i na mene se iz nekog prikrajka smeška,
samo prvo trebam priznati
da si ti bila moja greška.
Nije kasno ispraviti grešku,
i okrenuti se umiljatom smešku.