Dama i kavaljer

Imala je taj pogled
od kog’ ti se ledi dah,
a u isto veme bukti u tebi,
pretvara te u prah.
Sa njom nikada nisi znao
da li si anđelu ili đavolu svoju dušu dao.
Znala je da vrti sve muškarce
oko malog prsta,
njoj niko nije našao mane,
kada ulicom prođe, saobraćaj najednom stane.  Ne samo saobraćaj,
već i prolaznici za njom glavu okreću,
svi za njom zvižde,
o svoje noge se sapliću.
Gde god se pojavi, napravi neviđenu gužvu,
čak prkosi i sopstvenom mužu.
Samo jednu manu ima,
ne razgovara sa nepoznatima.
Reći ćete, pa to nije mana,
žena je samo lepo vaspitana.
Na zvižduke i dobacivanja ne obraća pažnju,
putem ide svojim i ničega se ne boji.
U svojoj glavi možda misli svašta, i ima pravo,
muškom svetu ne treba ni da kaže zdravo.
Muški svet kaže da su žene loše,
a ja se pitam, zašto bi oni uvek zabranjeno voće.
I tako iz dana u dan,
muškarcima teško neko može poremetiti plan.
Zviždaće oni svakog dana,
čim ugledaju na ulici ženu da je sama,
a ima i onih što znaju meru,
pa se ponašaju kako dolikuje kavaljeru.