Znaš li da si u mom pogledu

Znaš li da u svakoj pori si mojoj,
da te vidim u bistroj suzi svojoj,  koja mi iz zenice pada
jer me napušta svaka nada,
da češ pokraj mene biti nekada.
Znaš li da dan sa tobom počinjem,
da se budim kada vreme buđenja nije,
kada kiša lije, sunce kada grije,
znaš li da mi nedostaje „dobro jutro“ tvoje,
i pitanje: "Kako si spavao milo zlato moje?"
A ja da ti odgovorim  poljupcima poželim "Dobro jutro, srećo moja".
Pored tebe volim što se budim.
Znaš li da nikada nisam namrštenog lica,
osmeh mi na licu ostavlja trag,
da sam ti kao nekada još i dalje drag,
znaš li da to ja znam.
Znas li da bi za mene život bio pravi,
da je to sve ovako, ne u snu već na javi.
Znaš li da bi ja onda bio, ne gubitnik
nego pobednik svakog jutra,
jer bi znao šta me čeka suta.
A pošto sutra ne znam šta će biti,
ostaje pitanje koje ću tebi postaviti,
odgovor znaš li odmah mi reci ili prećuti,
neka su neizvesni ovog časa minuti.
Znaš li da minut brže prođe,
kada te pored mene ima,
da su lepši leto i zima,
znaš li to ti, ili ti moram još puno toga objašnjavati?
Znaš li da sada me hvata san,
a ja samo zbog tebe sada ne spavam,
čitavu noć oka sklopiti neću,
pesmu ću napisati jednu,  koja će se zvati „Znaš li da si u mom pogledu“.