Ćutanje

Ćuti, nemoj nikom reći
da sam pronašao put ka sreći.
Ćuti, nemoj niko da zna
šta srce moje sada oseća.
Ćuti, i pusti neka traje,
lepo je imati takve osećaje.
Ćuti, i slušaj kako srce kuca,
gledaj, u oku mom jedna zvezda svetluca.
A ta zvezda to si ti,
za mene jedina ljubavi.
Ćuti, i čuvaj tajnu,
noćas mi ličiš na vilu bajnu.
Bajna vila moja mila,
što me iz sna noćas probudila,
i htela mi nešto reći,
a nije bilo reči,
samo tišina i pogled meni upućen,
govorio je da sam samo njen.
I ćutanjem igrali smo se mi,
samo pogledima jedno drugom govorili,
bez ijedne reči znali smo sve,
ćutali smo nas dvoje,
i pustili da nam tela govore.
U tišini i noći punoj zvezda,
nismo izlazili iz gnezda,
ušuškano i toplo nam je bilo,
nikom nemoj reći šta se u njemu dogodilo.
Na ćutanje zaklinjem se ja,
a zakuni se i ti,
dok god živimo,
šta se zbilo niko neće saznati.