Suza u njenom oku

Ona sedi, čeka da li ću doći,
ne zna da li će uplakana i ova noć njena tako proći.
Suza u njenom oku se vidi,
ne skriva je jer je sama,
nema kog' da se stidi.
Sama od jutra do večeri,
nema sa kim radost ni tugu da deli.
Teško je srcu njenom,
duši još teže,
nema nikoga za kog' bi da se veže.
Željna je nežnosti, željna priče,
željna graje,
tek na momenat vidiš da joj oči sjaje.
Ne od radosti, ne od sreće,
tužna će provesti i ovo veče.
Veče je sparno, ni kiše nema,
lice svoje sklanja rukama,
niko ne zna na kakvim je mukama.
Ona sedi, sedeće još dugo,
sa prozora jedan pogled se gubi,
uzaludno traži ko će oči da joj ljubi.
I proćiće dan, veče i noć će proći,
samo njoj niko neće doći.
Osuđena je na samoću,
bez priče, bez pesme,
sama danju, sama noću,
povučena u svoju samoću.