Poruke tvoje čuvam

Poruke tvoje čuvam u duši,
a srce svoje poklanjam, dajem,
i pozdrave tebi šaljem.
Kilometri nas dele,
a znamo da nam se srca vesele,
kada pomislimo jedno na drugo.
Oči nam se smeju,
a vešto to kriju
nikom da ne otkriju.
Srce bez ljubavi je hladan kamen,
a u našim dušama gori večiti plamen.
Zapalili smo ga jednim stiskom ruke,
kada smo se upoznali,
iako jedno o drugom ništa nismo znali.
Kasnije preko poruka,
pisala si o sebi meni sve,
o moj Bože, ne mogu bez nje.
Da li ćemo poruke i dalje pisati,
i dok ih čitamo samo uzdisati,
ili će nas sudbina spojiti,
i nikada razdvojiti.
Zna li neko da kaze,
samo da ne laže.
Laž bi ubila sve u meni,
i ništa ne bi bilo lepo što čuvam u sebi.
Zato ipak neka tajna ostane,
a u mislima sreća ne prestane.
Pa ne mora nikad biti stvarna,
barem u snovima je izuzetna i bajna.
Poruke tvoje meni puno znače.
U ovom životu tuge,
kada nemam utehe druge.
Nemoj mi prestati pisati,
olakšaj mi disati,
pun sam negativne energije.
Samo kroz pisanje ti možeš osloboditi mene.