Po vetru mi pošalji

Pošalji mi miris tvoje kose,
po vetru da osetim tebe ja,
iako sam od tebe daleko,  i ne mogu preći preko,
a želeo bih uz tebe biti,
u ranu zoru sa tobom se buditi.
Da nam rosa okvasi tela,
jer su posle ove noći vrela,
iako zajedno bila nisu,
osećam te po mirisu.
Vazduh miriše mirisom zaljublje zene,
koja noćas nije bila pored mene,
ko zna da li će ikada i biti,
možda se u stvarnosti nikada dogoditi neće,
da mi njena kosa zamiriše na poljsko cveće.
da me gleda njenim crnim očima,
što ih sanjam noćima.
Pošalji mi po golubu pismonoši,
pramen kose tvoj,
da umiri moj nespokoj.  Čuvaću ga u džepu od svilene košulje,
na levoj strani gde za tebe kuca srce moje.
Neću ništa više tražiti od tebe ja,
a za uzvrat šaljem ti svoju dušu
koja samo tebi pripada.
Čuvaj je kao najdragoceniju stvar,
samo ti si ta što je dobila nju na dar.
Po vetru ti šaljem poljupca dva,
život živim dok te u snovima vidim,
da ti kažem ni malo se ne stidim,
tako želim da si na javi pored mene,  da ne živim od snova,
već da budeš stvarnost moja.