Luka sreće

Letnja noć pored mora
meni fali tvog razgovara.
Želeo bih da te slušam
dok talasi udaraju u stene,
da li i ti isto želiš slušati mene?
Mesec se ogleda u vodi,
podržava nas u našoj slobodi.
Slobodni smo kao ptice dve,
tebi noćas poklanjam sve.
Pokloniću ti najvrednije što imam,
a to su duša i srce,
što u njemu tebe čuvam.
A čuvaću te sve dok znam za sebe,
odvojiti te nikada niko neće od mene.
Živećemo zajedno ti i ja,
bićeš moja zvezda vodilja.
Plovićemo morima sreće,
naš brod niko zaustaviti neće.
Ti ćeš biti kapetan broda,
vodićeš me u prostranstva mnoga.
Život će nam biti lep,
obići ćemo zajedno celi svet.
I kada nađemo mesto za nas,
sagradićemo kućicu pored mora,
kupati se svakog dana,
neću biti sam, i nećeš biti sama,
jedna mala i jedan mali biče sa nama.
Biće to mala, ali lepa posada,
i nikada nam društvo neće praviti dosada.
To će biti naša luka sreće,
u kojoj raste najlepše cveće.